Mandat KFOR mnogo "određeniji i aktivniji" od mandata SFOR, ali kosovski presedan obavezuje NATO da s njim uskladi i politiku prema optuženima za ratne zločine u Bosni

Međunarodne snage na Kosovu dobile su "mnogo određeniji i aktivniji mandat za podršku Haškom tribunalu i hapšenje optuženih za ratne zločine od onog koji imaju iste takve snage u Bosni" - izjavila je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Luiz Arbur (Louise Arbour), nakon razgovora koje je danas vodila u briselskom sedištu NATO. Time se, veruje Arbur, otvara mogućnost da se isto učini i sa mandatom SFOR, kako bi se "još određenije naglasila njegova obaveza hapšenja optuženih za ratne zločine." Uključujući, naravno, i Radovana Karadžića koji se, ukazala je Arbur pozivajući se na informacije kojima raspolaže njeno tužilaštvo, "i dalje krije u Bosni".

Nastupajući pred novinarima u pratnji kanadskih ministara inostranih poslova i odbrane, Arbur je izrazila veliko zadovoljstvo današnjim odlukama Saveta NATO, kojima je podrška Haškom tribunalu izdignuta na nivo "vrhunskih prioriteta" međunarodnih snaga na Kosovu. Ukazala je, takođe, kako je KFOR od prvog dana ulaska na Kosovo bio vrlo predusretljiv prema haškim istražiteljima, obezbedio im svu potrebnu logističku podršku i osigurao mesta mogućih zločina, kako bi se sprečili nestanak ili kontaminacija dokaza. Tokom ovog vikenda, najavila je Arbur, na Kosovo će doći britanski, američki, kanadski i francuski timovi forenzičara i drugih kriminalističkih eksperata, koji će raditi pod nadzorom haških istražitelja.

U odgovoru na novinarska pitanja Arbur je odbila da se upušta u "licitaciju" o mogućem broju kosovskih žrtava, ukazujući da prevashodni zadatak njenog tužilaštva nije da "prebrojava već da istražuje, prikuplja dokaze i podiže optužnice". Osvrćući se na svakodnevna otkrića novih masakra i masovnih grobnica, koja ukazuju na "ogromne razmere kosovskih zločina", Arbur je nagovestila mogućnost preispitivanja nedavno podignute optužnice protiv jugoslovenskog predsednika Miloševića i četvorice njegovih saradnika i saučesnika, koje bi moglo dovesti do toga da se postojeće optužbe za ratne i zločine protiv čovečnosti dopune najtežom mogućom optužbom - za genocid.

Tu optužnicu Arbur je nazvala "prvim poglavljem" njene kosovske istrage, nakon kojeg će uslediti nova poglavlja, tj. nove optužnice. Po njoj je preuranjeno spekulisati o "perspektivi privođenja pravdi onih koji su već optuženi ili onih koji će tek biti optuženi". U ovom trenutku Arbur "ne može da predvidi kakvi će mehanizmi hapšenja optuženih biti na raspolaganju međunarodnoj zajednici", ali očekuje da će zemlje-članice UN, koje su sve obaveštene o optužnici protiv Miloševića i njegovih saradnika, ispuniti obaveze iz poslednje kosovske rezolucije Saveta bezbednosti, u kojoj se od njih traži puna saradnja sa Haškim tribunalom. Ta obaveza važi i za SR Jugoslaviju, naglasila je Arbur, zaključujući kako toj zemlji predstoji "proces obnove koji će, svakako, uključiti i uspostavljanje nezavisnog pravosuđa ". Zbog toga se haški tužilac ne uzbuđuje preterano zbog činjenice da su mnogi od budućih optuženih ovih dana napustili Kosovo u pratnji KFOR. Pre ili kasnije, uverena je, oni će se suočiti sa pravdom - svejedno da li u Hagu ili u Beogradu. Jer, primetila je Arbur, osvrćući se na koji su već optuženi , "nema nikakvog osnova da veruje da su gospoda Milošević, Milutinović, Šainović, Stojiljković i Ojdanić ovih dana boravili na Kosovu"

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja