Haški Tribunal pozdravlja odluku švajcarskih vlasti o zamrzavanju računa predsednika Miloševića i ostalih lidera optuženih za ratne zločine i izražava nadu da će slične mere uskoro preduzeti Grčka, Kipar i Južna Afrika

Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravilo je danas odluku švajcarskih vlasti o zamrzavanju bankarskih računa i finansijske aktive koju bi u toj zemlji mogli da imaju predsednik Milošević i ostala četvorica srpskih lidera optuženih za ratne zločine na Kosovu.

Ocenjujući da je Švajcarska time napravila "pozitivan korak" u pravcu izvršavanja naloga Tribunala, zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit (Graham Blewitt) je u izjavi za SENSE izrazio nadu da će "i druge zemlje u čijim bi bankama optuženi mogli da imaju račune i aktivu- kao što su Grčka, Kipar i Južna Afrika - uskoro preduzeti slične akcije". Bluit je dodao da tužilaštvo u tom pogledu "nije pasivno", odnosno da "preduzima određene mere" kako bi se locirala imovina optuženih u tim i drugim zemljama, ali nije hteo da precizira o kakvim je merama reč.

Jučerašnja odluka Savezne policije u Bernu zasniva se na nalogu sudije Haškog tribunala Dejvida Hanta (David Hunt), koji je objavljen 27. maja ove godine zajedno sa optužnicom protiv Miloševića i njegovih saradnika. Tim nalogom se od svih zemalja-članica UN i Švajcarske, koja to nije, traži da istraže da li optuženi imaju sredstva na njihovoj teritoriji, te da - ukoliko utvrde da imaju - ta sredstva zalede do njihovog hapšenja i dolaska u Hag. Dva su, kako je tom prilikom navedeno, motiva za preuzimanje takve mere: prvo, da bi se osigurala sredstva za eventualnu odštetu žrtvama nakon osude; te, drugo, da bi se optuženima onemogućilo da ta sredstva koriste kako bi izbegli hapšenje i stavili se van domašaja međunarodne pravde.

Prve su na taj nalog reagovale Sjedinjene Države, koje su već 28. maja donele formalnu odluku o zamrzavanju sredstava koje bi optuženi mogli da imaju na njihovoj teritoriji. Vlada u Bernu je reagovala sa priličnim zakašnjenjem - četiri sedmice nakon sudskog naloga - što je optuženima moglo da bude dovoljno da sredstva iz švajcarskih banaka, ukoliko su ih imali, sklone na neko sigurnije mesto. Utoliko pre što ni švajcarska banke nisu više ono što su bile: tajnost i nedodirljivost uloga su, poslednjih godina, značajno "erodirali" pod pritiskom istraga o finansijskim mahinacijama bivših diktatora i političara kao što su bili filipinski predsednik Ferdinand Markos (Marcos), zairski vladar Mobutu Sese Seko ili predsednica pakistanske vlade Benazir Buto (Bhutto). Milošević je, ipak, izuzetak, jer se ne radi o bivšem već aktuelnom šefu države. Švajcarske banke su, uprkos tome, zadržale izvesne prednosti, barem što se "ulagača" iz SR Jugoslavije tiče. A glavna je prednost to što Švajcarska nije članica EU, čiji je Savet ministara krajem aprila ove godine doneo odluku o zamrzavanju privatnih računa nosilaca beogradskog režima, kao i poslovnih ljudi i kompanija koje su u "bliskim vezama" s tim režimom. Otprilike u to vreme, švajcarski i francuski mediji su javili o "transakciji" u kojoj je nekih 30 miliona francuskih franaka (oko 5 miliona DM) iz Francuske prebačeno u jednu švajcarsku banku, a na ime supruge i ćerke predsednika Miloševića.

Povodom jučerašnje odluke Savezne policije u Bernu, u evropskim medijima se danas spekuliše o "blagu porodice Milošević" ne samo u Švajcarskoj, već i u Grčkoj. Pominju se, u tom kontekstu, luksuzni stanovi i kuće južno od Atine i na grčkim ostrvima, jahta usidrena u Pireju, kao i "mala flotila" glisera koju je, na početku rata, navodno kupio sin Marko.

Nekretnine u Grčkoj, navodi današnji "Gardijan", ima i predsednik Srbije Milan Milutinović, bivši Miloševićev ambasador u Atini i drugooptuženi sa kosovske optužnice protiv jugoslovenskih i srpskih lidera. U Hagu, zato, sa nestrpljenjem čekaju da vide kako će Grčka izvršiti nalog sudije Hanta, u međuvremenu osnažen i rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, kojom se od svih zemalja zahteva puna saradnja sa haškim Tribunalom.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja