Uhapšeni Radislav Brđanin, bivši član Kriznog štaba SAO Bosanska Krajina, optužen za progon Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim ili verskim osnovama

Radislav Brđanin, koga su danas u Banjaluci uhapsili britanski komandosi u sastavu SFOR, je tzv. zapečaćenom ili tajnom optužnicom od 13. marta ove godine optužen za progon bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim ili verskim osnovama, što se pravno kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti.

U optužnici se navodi da je Brđanin, kao član Kriznog štaba Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajina, 1992. godine u sprezi sa drugima - čija će imena ostati pod pečatom Tribunala do njihovog hapšenja - učestvovao u kreiranju i sprovođenju plana etničkog čišćenja tog dela Bosne od ne-srpskog stanovništva.

Taj plan se, prema optužnici, sastojao iz tri faze. Prva faza je predviđala stvaranje nemogućih uslova života svim sredstvima, uključujući i nasiljem i zastrašivanjem, kako bi se ne-srpsko stanovništvo bosanske Krajine primoralo da samo napusti svoje domove. U drugoj fazi su prinudno deportovani oni bosanski Muslimani i Hrvati koji su, uprkos takvom uslovima života, odlučili da ostanu u svojim domovima. Konačno, tvrdi tužilac, treća faza je značila likvidaciju onih koji nisu sami otišli ili prisilno deportovani, a koji se "nisu uklapali u koncept etnički čiste Srpske autonomne oblasti Krajina." Taj koncept je, kako se navodi u optužnici, definisao predsednik Kriznog štaba SAO Krajine, rečima da je u tom delu Bosne za Srbe "prihvatljivo samo 3 odsto nesrpskog stanovništva".

Radislav Brđanin je, inače, 1994. napustio Karadžićevu Srpsku demokratsku stranku (SDS) i do hapšenja je, kao lider male Narodne partije, bio poslanik u Skupštini Republike Srpske. Poslanički, kao ni bilo koji drugi imunitet - uključujući i onaj šefa države - ne važe za one koji su pred Međunarodnim krivičnim sudom optuženi za ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti.

Pozdravljajući hapšenje Radislava Brđanina, tužilac haškog Tribunala Luiz Arbur (Louise Arbour) je danas izjavila da je, prilikom nedavne posete Banjaluci, vlastima Republike Srpske ukazala na nužnost da budu kooperativnije u pitanjima hapšenja optuženih za ratne zločine. Arbur dodaje da je, tom prilikom, najavila spremnost da vlastima Republike Srpske otkrije neka od imena sa zapečaćenih optužnica, pod uslovom da te vlasti prethodno demonstriraju spremnost da izvrše naloge za hapšenje više od 20 javno optuženih za koje se zna, ili pretpostavlja, da su na njihovoj teritoriji. Izražavajući žaljenje što do danas nije bilo napretka na tom planu, Arbur je najavila će sledeće sedmice - prilikom nove posete Bosni i Hercegovini - na sastanku sa ministrima pravde i unutrašnjih poslova Republike Srpske ponovo pokrenuti pitanje hapšenja. A do tada, tj. dok se ne promeni stav banjalučkih vlasti prema javnim nalozima za hapšenje, Arbur će nastaviti da se služi tajnim, tj. zapečaćenim optužnicama. Koje su, kako je istakla, u mnogo prilika - pa i ovoj današnjoj - "dokazale svoju vrednost".


Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja