U dnevnom izveštaju za 20. septembar 1995. godine tadašnji evropski posmatrač Stig Marker Hansen zabeležio da je general Gotovina - na upozorenje o široko rasprostranjenim pljačkama i paljenjima kuća u Krajini - odgovorio da je "ljudski mrzeti neprijatelja koji ti je proterao obitelj", što je po svedoku značilo da mu je "jedan nivo osvete bio prihvatljiv"


Bivši pripadnik Posmatračke misije Evropske zajednice u Hrvatskoj (ECMM/PMEZ) Stig Marker Hansen je u nastavku glavnog ispitivanja na suđenju hrvatskim generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, optuženim za zločine nad Srbima u leto i jesen 1995. godine, rekao da je na osnovu svega što je video u Krajini nakon operacije "Oluja" zaključio da je postojao "širi plan" da se spreči povratak izbeglih srpskih civila. Kaže da su napuštene kuće bile sistematski paljene i pljačkane u selima, a da su gradovi uglavnom pošteđeni, kao i sela u kojima su pretežno živeli Hrvati.

Budući da je svedok u tri izjave haškim istražiteljima označio Ivana Čermaka kao osobu od uticaja na vojsku i policiju u Krajini, branilac Kejli/Cayley ga je suočio sa tvrdnjom da se optuženi general, kao zapovednik Zbornog mesta Knin, uglavnom bavio vodovodom, snabdevanjem električnom energijom, čišćenjem ruševina i dugim komunalnim pitanjima. Svedok se donekle složio sa tim navodom, rekavši da je Čermaka manje smatrao vojnikom, a više "civilom u vojnoj odori". U izjavama istražiteljima tužilaštva, Hansen je rekao da su mu u više navrata posle Čermakove intervencije vojnici i policajci na kontrolnim punktovima dozvoljavali kretanje po selima u koja pre toga nije mogao da uđe.

Opisujući sastanak od 20. septembra 1995. godine na kojem su on i drugi evropski posmatrači Gotovini skrenuli pažnju na široko rasprostranjene pljačke i paljevine srpskih kuća, svedok je u izveštaju za taj dan zabeležio da im je hrvatski general rekao da nema ništa protiv da Srbi žive u Hrvatskoj, ali da je "ljudski mrzeti neprijatelja koji ti je proterao obitelj". Uz napomenu da se danas ne seća najbolje detalja pomenutog sastanka, Hansen je rekao da mu se iz onoga što je u izveštaju zabeležio čini da je generalu Gotovini tada "jedan nivo osvete bio prihvatljiv".

Branilac Kiho/Kehoe je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da je general Gotovina samo prepoznao postojanje želje za osvetom kod Hrvata koji su u četiri godine okupacije Krajine mnogo propatili. Hansen je rekao da nije sporno da su mnogi od njih bili proterani a da su im potom kuće opljačkane i spaljene, zbog čega su imali želju za osvetom, ali je dodao da je jedna stvar prepoznati takvo ponašanje a druga sankcionisati ga.

Suđenje trojici hrvatskih generala se nastavlja u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja