Prema londonskom Sunday Timesu Karadžić nastoji da obezbedi sklonište u Srbiji. Tužilaštvo o tvrdnji "britanskih vojnih izvora" da se optužnica protiv Karadžića zasniva na "klimavim dokazima". Na suđenju generalu Krstiću prezentirani dokazi koji bi mogli da budu "oslobađajući" po bivšeg predsednika Republike Srpske

Topčidersko brdo u Beogradu dobija polako status Međugorja, Fatime, Lurda/Lourds ili drugih svetilišta na kojima se, prema tvrdnjama "vidilaca", ukazala Bogorodica. Naime, na Topčiderskom se brdu, a posebno u blizini stadiona Partizana i Crvene zvezde, povremeno "ukazuju" begunci od međunarodne pravde, Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

O najnovijem takvom "ukazanju" javio je jučerašnji londonski Sandej tajms/Sunday Times, u čijem se izveštaju iz Nikšića (!) tvrdi da je Radovan Karadžić boravio nedavno u tajnoj poseti Beogradu, te da je - uprkos tajnosti - "viđen" u blizini stadiona Crvene zvezde. Navodni Karadžićevi "vidioci" su to otkrili zapadnim diplomatama, a ovi su iz toga zaključili da bivši politički lider bosanskih Srba pokušava da se nagodi sa jugoslovenskim predsednikom Miloševićem, kako bi mu ovaj dozvolio da se iz Bosne skloni u Srbiju. Kao sto je, s Miloševićevim blagoslovom, to dozvoljeno Karadžićevom "bratu po haškim optužnicama", generalu Ratku Mladiću.

U tužilaštvu Haškog tribunala ne pridaju poseban značaj povremenim medijskim pričama da su Karadžić ili drugi begunci od međunarodne pravde "viđeni" ovde ili onde. Ne isključuju, čak, ni da se takve priče lansiraju iz kruga samih begunaca, kako bi se "zavarao trag" goniocima, to jest SFOR i drugim "zainteresovanim" službama i organizacijama. Uključujući, naravno, i samo tužilaštvo koje u traganju za beguncima od međunarodne pravde tesno sarađuje sa svim tim službama i organizacijama, ne samo zapadnim već i onima iz regiona.

Prelaskom u Srbiju Karadžić bi se, nema sumnje, stavio "izvan domašaja SFOR", ali to - smatraju u haškom tužilaštvu - ne znači da bi bio bezbedan. Kao prvo, ukazuju da glavni tužilac Karla/Carla del Ponte od svog dolaska u Hag insistira na nužnosti da međunarodna zajednica pronađe "kreativne načine" za privođenje pravdi onih begunaca koji su "izvan (formalnog) domašaja SFOR." Kao što se pokazalo u slučaju Dragana Nikolića, koji je prema tvrdnji jugoslovenske policije "ugrabljen" u Smederevu i preko Bosne dopremljen do Haga, poziv Karle del Ponte nije ostao bez odjeka.

Drugo, pošto su pažljivo istražili njegovu ličnu i političku biografiju, u Hagu ne veruju da bi Karadžić mogao biti "toliko naivan" da poveruje u eventualne Miloševićeve "garancije" kako će u Srbiji biti bezbedan. S obzirom na iskustva koja je stekao "poslujući" sa Miloševićem uoči i tokom bosanskih ratnih godina, Karadžić verovatno bolje od drugih zna do koje se mere može pouzdati u njegovu reč. Mada bi činjenica da je i Milošević u međuvremenu dospeo na hašku poternicu mogla da doprinese prevazilaženju njihovih nekadašnjih "nesporazuma" iz Ženeve ili sa Pala, malo je verovatno da je to na bilo koji način umanjilo netrpeljivost koju je prema Karadžiću osećala, i često javno ispoljavala, supruga jugoslovenskog predsednika Mira Marković. A ona, kao što je poznato, teško zaboravlja, a još teže oprašta. Sve u svemu, u Hagu procenjuju da Karadžić - stavljajući se "izvan domašaja SFOR" - ne bi bitno poboljšao svoju "delikatnu bezbednosnu situaciju."

Pored toga što javlja o njegovom "ukazanju" na Topčiderskom brdu, Sandej tajms citira neidentifikovane britanske vojne izvore prema kojima se optužnica protiv Karadžića za masakr u Srebrenici zasniva na "klimavim dokazima." Predstavnik za štampu tužilaštva, Pol Rizli/Paul Risley, odbija da komentariše tu tvrdnju i upućuje da se " pogledaju dokazi koje tužilaštvo upravo iznosi na suđenju generalu Radislavu Krstiću." No ni na tom suđenju", upozorava Rizli, "nećete videti sve dokaze: oni će biti obelodanjeni tek kada se pred sudom pojave Radovan Karadžić i Ratko Mladić."

Od dokaza koji su do sada obelodanjeni, neki bi se čak mogli smatrati "oslobađajućim" za Radovana Karadžića. Takav bi značaj, recimo, mogla da ima Politička direktiva broj 7 koju je, početkom 1995, izdao tadašnji predsednik Republike Srpske, a koja je nedavno prezentirana na suđenju generalu Krstiću. Uz ukazivanje na osnovne ciljeve vojnih operacija u 1995. - uključujući i one na Srebrenicu i Žepu - Karadžić u svojstvu vrhovnog komandanta VRS izričito naređuje strogo poštovanje međunarodnog ratnog prava i postupanje sa civilnim stanovništvom u skladu sa Ženevskim konvencijama. Vojno-obaveštajni analitičar haškog tužilaštva, Ričard Batler/Richard Butler, nije tokom prošlonedeljnog svedočenja na suđenju generalu Krstiću isključio mogućnost da je Karadžić u jesen 1995. pokušao da smeni generala Ratka Mladića - upravo zbog kršenja pomenute Političke direktive.

Ako se, uz to, ima u vidu da krugovi bliski Karadžiću tvrde kako on i njegovi potencijalni branioci raspolažu obiljem dokumenata koji sa njega skidaju odgovornost za ratne zločine, proizlazi da bi bivši predsednik Republike Srpske imao sa čime da se suprostavi haškim tužiocima i njihovim optužbama. No, takvu šansu Karadžić može dobiti samo u Hagu, a ne i tamo gde se krije - svejedno da li "u domašaju SFOR", ili izvan njega.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja