Ričard Holbruk o glavnim problemima u realizaciji Dejtonskog sporazuma - Neprihvatljivo ponašanje članova Predsedništva BiH - Karadžić i dalje predstavlja politički faktor u Republici Srpskoj; on i Mladić moraju da budu izvedeni pred sud u Hagu

Američki predstavnik u Ujedinjenim nacijama Ričard Holbruk/Richard Holbrooke trebalo je ovih dana da iz Sarajeva započne višednevni obilazak nekoliko država sa prostora bivše Jugoslavije, ali je ta njegova turneja u poslednjem trenutku, zbog drugih obaveza, odložena za oktobar. U razgovoru sa inostranim dopisnicima iz SAD, Holbruk je izrazio posebno žaljenje zbog otkazivanja puta u Bosnu i Hercegovinu, gde, kako je naglasio "uvek rado odlazi" i gde - što je još važnije - ostaje još mnogo toga što je potrebno uraditi u sprovođenju Mirovnog sporazuma iz Dejtona/Dayton.

Ambasador Holbruk je, kao što je poznato, u ovo vreme pre pet godina bio nosilac glavnih poslova u američkoj posredničkoj misiji koja je, urodila mirovnim pregovorima i sporazumom u Dejtonu. "U realizaciji tog sporazuma ima puno problema. Danas, pet godina posle Dejtona, b/h čaša je polupuna ili poluprazna - zavisi kako ko na to gleda. Ja mislim da je polupuna i da se lagano dopunjava", rekao je američki diplomata, izdvajajući tri "paralelne armije" kao jedan od glavnih problema u sadašnjoj fazi pretvaranja BiH u jedinstvenu dvoentitetnu državu.

"Takvo rešenje, jednostavno, ne može da prođe. Ne možete imati tri različite vojske unutar jedne zemlje. Uzrok tog problema je u tome, što u početnoj fazi sprovođenja Dejtona, komanda NATO nije htela da prihvati odgovornost za demobilisanje oružanih snaga bosanskih Srba ili za njihovo integrisanje u oružane snage BiH. S druge strane, hrvatska vlada u to vreme nije bila voljna da dozvoli ikakvo umanjivanje oružanih snaga bosanskih Hrvata, koji su bili pod potpunom kontrolom Zagreba. Međutim, to mora da se ispravi.", rekao je Holbruk, govoreći o glavnim preprekama na putu ostvarivanja jedinstvene armije kao "osnovne komponente" suverene države stvorene u Dejtonu. Prema njegovim rečima, Klintonova/Clinton administracija pokrenula je u tom pravcu inicijativu sa novim komandantom NATO generalom Rolstonom/Ralston, međunarodnim izaslanikom u BiH Petričem/Petritsch i ostalim relevantnim partnerima u ovoj delikatnoj operaciji - uključujući i vodeće predstavnike oba b/h entiteta.

Ričard Holbruk došao je prošle jeseni na mesto američkog predstavnika u UN, a jedan od njegovih dosad najspektakularnijih poteza u tom svojstvu predstavljalo je, sredinom novembra, dovođenje pred Savet bezbednosti trojice članova zajedničkog Predsedništva BiH. Neispunjavanje dobrog dela obaveza koju je predsednička trojka iz Sarajeva preuzela 15. novembra u tzv. "Njujorškoj deklaraciji" - kombinovano sa "ostalim propustima" - učinilo je da Holbruk, u razgovoru sa inostranim dopisnicima, izrekne niz kritika na račun Jelavića, Izetbegovića i Radišića. "Predsedništvo BiH i dalje predstavlja telo u kome se isključivo zastupaju tri nacionalna interesa., što predstavlja kršenje principa na kojima je zasnovan Dejtonski sporazum. To centralno Predsedništvo mora da bude ojačano. Ostao je neispunjen dobar deo obaveza koje su njih trojica prihvatili u zajedničkoj deklaraciji iz Njujorka", konstatovao je Ričard Holbruk, ukazujući na nepostizanje dogovora o zajedničkom pasošu za oba entiteta kao primer neprihvatljive prakse u radu vrhovne zajedničke vlasti BiH.

Arhitekta Dejtonskog sporazuma izdvojio je i nedovoljan povratak izbeglica i raseljenih lica, korupciju i nedostatak slobode štampe kao ozbiljne probleme u razvoju zajedničke b/h države. U tom kontekstu, kao jednu od najvećih prepreka željenom pomirenju i zajedničkom putu BiH on je naveo "još uvek značajan broj" optuženih za ratne zločine, koji se i dalje nalaze van domašaja Haškog tribunala. "Najvažniji među njima su Radovan Karadžić i Ratko Mladić i oni moraju da budu uhvaćeni. Za razliku od generala Mladića, Karadžić je i dalje politički faktor u Republici Srpskoj. On, kao takav, predstavlja oličenje najgorih elemenata u bosanskom društvu i mora da odgovara za ono što je učinio", zaključio je Holbruk, uz primedbu da je 1996, prve godine posle postizanja dejtonskog sporazuma, NATO trebalo da agresivnije krene u potragu za optuženima, "kad je to bilo jednostavnije" nego danas.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja