Pošto SFOR odbija da dostavi dokumenta o okolnostima hapšenja Stevana Todorovića, odbrana predlaže "pragmatično rešenje": da sudije nalože Todorovićevo vraćanje u SRJ i tako "izbegnu konfrontaciju Tribunala sa SFOR". A onda bi SRJ "uredno uhapsila" optuženog i vratila ga u Hag

"Slučaj SFOR" raspravljan je danas pred Haškim tribunalom bez prisustva predstavnika međunarodnih snaga u Bosni. Rasprava je, podsetimo, zakazana na zahtev odbrane Stevana Todorovića, bivšeg šefa policije u Bosanskom Šamcu, optuženog za "etničko čišćenje" tog dela Bosne.

Todorovićeva odbrana traži da sudije upute SFOR-u "obavezujući nalog" za dostavljanje određenih informacija i dokumenata o okolnostima njegovog hapšenja, 26. novembra 1998. Todorović, naime, tvrdi da je "nezakonito kidnapovan" na teritoriji SR Jugoslavije, da je protiv svoje volje prebačen preko Drine i predat pripadnicima SFOR, koji su ga zatim prosledili u Hag. Da bi to dokazala, Todorovićeva odbrana traži od SFOR sve izveštaje koji se odnose na to hapšenje; video-snimke na kojima je registrovan Todorovićev dolazak u bazu u Tuzli; kao i podatke o identitetu svih osoba koje su učestvovale u toj operaciji.

SFOR, međutim, odbija da dostavi te dokumente. Iz dva razloga, kako se navodi u pismu koje je 9. jula ove godine pravna služba SFOR uputila Tribunalu. Prvo, SFOR smatra da optuženi - čak i da je zaista uhapšen pod okolnostima kako ih on prikazuje - ne bi imao pravo da od suda traži da ga oslobode i vrate u "zemlju u koju se sklonio", tj. u SR Jugoslaviju. To bi, prema pravnicima SFOR, predstavljalo legalno priznanje statusa SRJ kao utočišta za begunce od međunarodne pravde i učinilo bi besmislenim dalje operacije njihovog hapšenja. Odbijanje da dostavi tražena dokumenta SFOR je, pored toga, obrazložio i razlozima "operativne bezbednosti", kao i potrebom da se sačuva "stroga poverljivost izvora i metoda" primenjenih u akcijama hapšenja. Uz sve uvažavanje koje, kako se u pismu navodi, ima prema Tribunalu - SFOR poziva sudije da mu ne upućuju nikakve, a najmanje obavezujuće, naloge za dostavljanje dokumenata o tako osetljivim stvarima.

Ocenjujući da je takvim stavom SFOR slučaj Todorovićevog hapšenja doveden do "mrtve tačke", njegov američki branilac Dejan Brašić/Deyan Brashich je na početku današnje rasprave predložio sudijama "pragmatično rešenje." Da, naime, nalože Todorovićevo "vraćanje u SRJ... i tako izbegnu konfrontaciju sa SFOR." Tužilaštvo bi, nakon toga, moglo da vlastima u Beogradu dostavi "uredan nalog za hapšenje i predaju optuženog", a u skladu sa obavezama koje je, podsetio je Brašić, SR Jugoslavija preuzela potpisivanjem Dejtonskog sporazuma.

Sem što je sudija Mohamed Benuna/Bennouna primetio kako bi to što odbrana traži moglo dovesti do "apsurdnog rezultata: da se od Beograda traži da optuženog vrati istim avionom kojim je došao", Veće se nije bavilo predloženim "pragmatičnim rešenjem". Umesto toga, vođena je rasprava o pravu optuženog da se poziva na "kršenje državnog suvereniteta" SR Jugoslavije, kao i o pravu Tribunala da izdaje "obavezujuće naloge" ne samo državama, već i međunarodnim organizacijama.

Dok odbrana ističe da Tribunal može da izdaje obavezujuće naloge međunarodnim organizacijama, optužba koju je na današnjoj raspravi zastupala Nensi/Nancy Paterson smatra da "na osnovu činjenica u ovom predmetu, nije u nadležnosti Tribunala da naređuje SFOR-u." Pozivajući se na iskaze sudija u nekim prethodnim raspravama o okolnostima Todorovićevog hapšenja, tužilac Paterson je ukazivala kako su u ovom slučaju bitne samo dve stvari. Prvo, da tužilaštvo nije učestvovalo ni u kakvim "nezakonitim radnjama" koje su, eventualno, mogle biti izvršene tokom operacije hapšenja te, drugo, da je Todorović uhapšen na osnovu legalnog naloga i da su, tom prilikom, poštovana sva prava optuženog.

Zaključujući raspravu o "slučaju SFOR", predsedavajući sudija Patrik Robinson je najavio da će Veće doneti odluku "što je pre moguće." Rasprave o okolnostima Todorovićevog hapšenja traju već više od godinu dana i blokirale su početak suđenja ne samo njemu već i ostalim optuženima za "etničko čišćenje" Bosanskog Šamca: Milanu Simiću, Simi Zariću i Miroslavu Tadiću. Prvooptuženi sa te optužnice, Blagoje Simić, je još na slobodi, tj. u bekstvu.

Dijeljenje sadržaja