Na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću zaštićena svedokinja opisala kako su tokom maja i juna 1992. godine posete Milana Lukića fabrici nameštaja Varda bile "redovne", i kako je u više navrata odvodio radnike Bošnjake kojima se nakon toga "izgubio trag"


Bivša radnica fabrike nameštaja Varda u Višegradu je pod pseudonimom VG-24 svedočila o streljanju sedmorice radnika ove fabrike oko 10. juna 1992. godine, za koje optužnica tereti Milana Lukića.

Tokom maja i juna 1992. godine, opisala je svedokinja, posete Milana Lukića fabrici postale su "redovne." Nekada bi "samo prošao fabrikom", a u nekoliko navrata ga je videla kako odvodi ljude, o kojima se nakon toga uglavnom "više ništa nije saznalo". Dan uoči Bajrama 1992. godine oko podneva, u krugu fabrike se mimoišla sa Milanom Lukićem, a u dnu dvorišta je zatim videla dvojicu kolega Bošnjaka koji su joj rekli da im je Lukić "naredio" da ga sačekaju i zadužio trojicu radnika, Srba, da ih čuvaju. Ubzro nakon toga iz pilane se pojavio Lukić, vodeći još nekoliko radnika i sve zajedno ih je poveo ka izlazu.

Videvši to, svedokinja i jedna njena koleginica izašli su kroz sporedni izlaz i "kroz duboku travu" pratile Milana Lukića koji je sedmoricu Bošnjaka vodio ka obližnjoj obali reke Drine. Čim su videle da je Milan njihovim kolegama naredio da bace radne bluze "shvatile su šta će se desiti i pobegle". Dok su bežale, čule su rafalnu paljbu. Po povratku u fabriku, svedokinja je o tome obavestila Sulju Velagića, čiji je sin Sabahudin bio među odvedenima. Suljo Velagić je otišao u policiju da prijavi slučaj, ali, kako je rekla, i njemu se od tada "gubi svaki trag".

Svedokinja je Višegrad napustila krajem juna 1992. godine, a obojicu optuženih je videla još jednom 2004. godine kada se auto kojim se vozila na lokalnom putu skoro sudario sa džipom u kojem su se nalazili Milan i Sredoje Lukić, tada već višegodišnji begunci od međunarodne pravde.

Unakrsno ispitivanje svedokinje od strane branilaca je najvećim delom bilo zatvoreno za javnost. Branilac Milana Lukića je ponovo sugerisao da su lokalna policija, rukovodstvo Srpske demokratske stranke i Užički korpus JNA "imali kontrolu nad situacijom" u Višegradu i bili odgovorni za nestanke i proterivanja Muslimana. Svedokinja je potvrdila da se neki ljudi "nikad nisu vratili" nakon odvođenja u stanicu policije, ali je takođe naglasila da "nije bilo problema pre odlaska JNA iz grada".

Suđenje Milanu i Sredoju Lukiću nastavlja se sutra, kada će se na klupu za svedoke vratiti Zehra Turjačanin, jedina preživela iz kuće u naselju Bikavac u kojoj je spaljeno oko 70 ljudi. Njen glavni iskaz je završen krajem septembra ove godine ali je zbog lošeg zdravstvenog stanja svedokinje unakrsno ispitivanje odloženo do ove nedelje.

Dijeljenje sadržaja