Iako nije mislio da će preživeti upad vojnika u maskirnim uniformama u krajinsko selo Kakanj nadomak Kistanja, svedok optužbe na suđenju Gotovini, Čermaku i Markaču, 87-godišnji Srbin Mirko Ognjenović, je prošao "samo" sa povredama glave, ali su tog dana ubijena dvojica njegovih komšija – Uroš Ognjenović i Uroš Šarić


Budući da zbog poodmaklih godina nije u mogućnosti da doputuje u Hag, 87-godišnji krajinski Srbin Mirko Ognjenović je na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču svedočio video-linkom iz Zagreba. U izjavama istražiteljima tužilaštva iz 1999. i 2004. godine izneo je pojedinosti o ubistvima svojih komšija iz sela Kakanj nadomak Kistanja u avgustu 1995. godine i opisao kako je i sam bio ranjen.

Kada je počela operacija "Oluja" Ognjenović je, kaže, odlučio da ostane u selu jer je na radiju čuo da predsednik Hrvatske Tuđman poziva sve Srbe "koji nisu krivi" da ne napuštaju imanja. Osim njega, Tuđmanu je poverovalo još osmoro, uglavnom starijih meštana, a ostali su, kako je rekao, otišli na brzinu, bez ikakvih stvari, misleći da će se vratiti kada prođe granatiranje. Suprotno predsednikovim uveravanjima da su civili bezbedni, prvi hrvatski vojnici koji su ušli su mu, tvrdi, rekli da bi "bilo bolje da je otišao" i da se ne udaljava od kuće "jer će biti svega".

Prva veća jedinica ušla je u selo 5. avgusta 1995. i tada su zapaljene dve, a nekoliko dana kasnije još desetak kuća. Prema svedoku, nije se palilo ručno, nego specijalnim pištoljima. U međuvremenu, vojnici su povremeno navraćali i pljačkali napuštene srpske kuće, a 10. avgusta su svedok i nekolicina meštana u jednom bunaru pronašli beživotno telo starije Srpkinje Danice Šarić.

Sledeći nalog da se ne udaljavaju sa svojih imanja, Mirko Ognjenović i nekoliko meštana Kaknja su večerali u kući jednog od njih 18. avgusta 1995. godine kada se na vratima, kako je opisao, pojavilo nekoliko vojnika u maskirnim uniformama. Toliko su, kaže, vikali i pretili da on "nije računao da će ostat' živ". Posle samo desetak sekundi od upada vojnika, Ognjenović je udaren u glavu i izgubio je svest. Kada se posle nekoliko sati osvestio, saznao je, kaže, da je njegov zet Radoslav Ognjenović takođe ranjen, a da su dvojica komšija – Uroš Ognjenović i Uroš Šarić – ubijeni.

Odgovarajući na pitanja Gotovininog branioca Luke Mišetića, svedok je priznao da postoji mogućnost da je Danica Šarić sama skočila u bunar, budući da na njenom telu nije bilo tragova nasilja, ni prostrelnih rana. Osim toga, kaže da se plašila ulaska hrvatskih vojnika u selo i govorila je "da će se pre ubiti" nego da im padne u ruke.

Branilac nije negirao da je svedok 18. avgusta 1995. godine ranjen, a njegova dva suseda ubijena, ali je nastojao da dokaže da za to nisu odgovorni pripadnici Hrvatske vojske. Suočio ga je sa izjavama nekoliko meštana Kaknja koji su istražiteljima tužilaštva rekli da je 18. avgusta uveče u kuću upalo dve ili tri osobe od kojih je bar jedna bila u civilnoj odeći. Iako priznaje da se sve dogodilo veoma brzo, Ognjenović tvrdi da su svi imali maskirne uniforme i vojničke kape na glavama.

Suđenje generalima Gotovini, Čermaku i Markaču se nastavlja u sredu 29. oktobra.

Dijeljenje sadržaja