Nakon hapšenja na granici BiH sa Srbijom zbog posedovanja oružja i falsifikovanih dokumenata u oktobru 1992. godine Milan Lukić je inspektorima srpske policije izjavio da je “lično likvidirao puno Muslimana ekstremista na području Višegrada”, gde je početkom aprila 1992. došao “spreman da ubije svakog ko ugrožava srpstvo”


Iako najavljen kao svedok optužbe koji pobija alibi Milana Lukića, VG-142, bivši radnik Službe državne bezbednosti Srbije, odbio je da po dolasku u Hag obavi pripremni razgovor sa tužiocem. U sudnici je izrazio želju da bude svedok sudskog veća, a ne tužilaštva. Pošto je, po oceni veća, taj zahtev stigao prekasno, njegovo ispitivanje je, po planu, vodio tužilac.

Svedok je opisao saslušanje Milana Lukića u stanici policije u Užicu, gde je prebačen nakon hapšenja na teritoriji Srbije u blizini granice sa BiH krajem oktobra 1992. godine. Lukića i njegovog saborca srpska policija je tada privela zbog posedovanja velike količine oružja i falsifikovanih ličnih dokumenta na ime Popović Njegoš, izdatih u višegradskom SUP.

Tužilac je svedoku predočio delove njegove službene beleške sačinjene 27. oktobra 1992. godine nakon desetočasovnog saslušanja Lukića. Tu stoji da je Lukić izjavio kako je “lično likvidirao puno Muslimana ekstremista na području Višegrada” gde je došao “spreman da ubije svakog ko ugrožava srpstvo”. Svedok kaže da Lukića nije dalje ispitivao o tim navodima, jer ga “nisu interesovala dešavanja u Višegradu”. Nisu ga takođe zanimale ni dodatne činjenice u vezi sa izjavom Lukića da je “komandant grupe Osvetnici” koja u svom sastavu ima od 20 do 50 ljudi i da je “unapred raskrstio sa popustljivošću”.

Svedok je tvrdio da je na razgovor poslat isključivo kako bi proverio indicije da je Lukić uključen u otmicu 16 Muslimana iz Sjeverina koji su sa teritorije Srbije oteti 22. oktobra 1992. godine, zatim prebačeni u Višegrad i tamo zlostavljani i ubijeni. Za ovaj zločin Lukić je u Srbiji 2006. godine pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora.

Nakon što je veće odbilo zahtev odbrane Milana Lukića da optuženi lično ispituje svedoka, njegov branilac Džejson/Jason Alarid je tvrdio da je svedočenje nerelevantno jer predstavlja “pokušaj da se uvuku dokazi o stvarima koje se ne tiču osporavanja alibija”. U nastojanju da ospori kredibilitet svedoka Alarid je rekao da je Milan “žrtveni jarac” kome je Državna bezbednost htela da pripiše mnoge zločine koje su pripadnici te službe počinili. Svedok je ovu sugestiju nazvao “deplasiranom” i tvrdio da je taj razgovor sve što je ikad imao sa istraživanjem zločina Milana Lukića.

Branilac je takođe tvrdio da je saslušanje Lukića u Užicu proteklo van standardne procedure, jer je ispitivan noću bez prisustva advokata za šta je svedok rekao da to “praksa dozvoljava” kada je reč o “jedinstvenoj prilici” da se sasluša osumnjičeni za veliki zločin koji je “slučajno” priveden drugim povodom.

Suđenje Milanu i Sredoju Lukiću biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja