Svedokinja optužbe VG-119 opisala na suđenju za višegradske zločine da je u noći paljenja 70 Muslimana na Bikavcu, videla Zehru Turjačanin, jedinu preživela, kojoj su "lice, grudi i kosa spaljeni, a meso visilo sa ruku"


Na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, svedokinja VG-119 je putem video linka i uz mere zaštite lika i glasa, govorila o nestanku muža i spaljivanju oko 70 Bošnjaka u višegradskom naselju Bikavac.

Krajem maja 1992. godine svedokinja, koja je tada imala 19 godina, pokušala je da napusti grad sa više članova porodice, ali su ih na starom višegradskom mostu zaustavili i opljačkali Milan Lukić, lokalna frizerka Dragana Šećerović i još nekoliko naoružanih ljudi. Zatim je Milan, rekla je VG-119, crvenim pasatom odvezao njenog muža i svekra "na ispitivanje". Telo svekra je ekshumirano pre dve godine iz masovne grobnice u Žepi u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci žrtava koje je donela Drina. Muža međutim nikada nije pronašla.

Posle ovog događaja se sa ženama iz porodice skrivala u različitim kućama u naselju Bikavac. Nakon skoro mesec dana, 27. juna 1992. godine oko 8 sati uveče u kuću u kojoj je bila sakrivena sa još desetak žena ušao je Milan Lukić i još nekoliko njoj nepoznatih muškaraca i tražili su "žene iz Župe". Pošto ih nisu našli otišli su iz kuće, da bi se dva sata kasnije vratili "znojavi, garavi i prljavi" i Milan Lukić je naredio dvema mladim ženama da pođu sa njim.

Iste večeri, oko 2 sata posle ponoći na vratima se pojavila Zehra Turjačanin u "groznom stanju, kose kao čičak spaljene i ruku sa kojih je meso visilo". Rekla im je da je pobegla iz obližnje kuće u kojoj je Milan Lukić sa saučesnicima zapalio oko 70 Muslimana i savetovala im da beže, a sama je pošla ka komandi vojske da traži da je ubiju "jer nije mogla da podnese bolove". Dok je te večeri prolazila pored kuće "koja se još pušila", svedokinja je osetila "jako ružan zadah mesa pečena". Nakon nekoliko dana pešačenja uspele su da stignu do Međeđe i tu se sklone.

Svedokinja je u unakrsnom ispitivanju odbacila sugestiju odbrane Milana Lukića da je njen muž predat policiji na ispitivanje ili da ga je policija odvela. "Nisam ja budala, videla sam da je seo u Milanov auto", rekla je odlučno. Ona je takođe odbacila sugestiju da je u danima provedenim uz Zehru u Međeđi oblikovala priču o Bikavcu, i objasnila da je Zehra o toj noći pričala samo kada su to od nje tražili novinari.

Branilac drugooptuženog Sredoja Lukića uveravao je svedokinju da njena "memorija nije tačna", pošto je tokom glavnog ispitivanja rekla da je – dok je slušala jedan televizijski intervju sa Zehrom Turjačanin - pomislila da bi Sredoje mogao biti jedan od nepoznatih muškaraca koji su sa Milanom došli u kuću na Bikavcu.

Dijeljenje sadržaja