Desetog dana suđenja, optuženi Milošević ponovo tražio da ga oslobode kako bi mogao da priprema svoju odbranu, ali su sudije rekle da će o "administrativnim pitanjima" raspravljati sutra, a da se danas nastavlja saslušanje svedoka


Ukazujući da je u neravnopravnom položaju u odnosu na optužbu, pošto u pritvoru ima na raspolaganju samo jedan telefon, Slobodan Milošević je na početku današnje rasprave ponovo tražio da ga oslobode kako bi mogao da bolje pripremi svoju odbranu. Sudija Ričard Mej/Richard May je, međutim, naložio da se danas nastavi sa saslušavanjem svedoka, a da će se posle toga raspravljati o "administrativnim pitanjima."

Slobodan Milošević je, nakon toga, nastavio ispitivanje dr Agrona Beriše/Berishe, ginekologa iz kosovskog gradića Suva Reka, koji je juče - u okviru dokaznog postupka o deportacijama - svedočio o tome kako je i zašto krajem marta 1999. prisiljen da sa porodicom ode u Albaniju.

Dr Beriša tvrdi da ga je na taj odlazak prisilio policijski teror koji je video, i iskusio, između 25. i 27. marta 1999. Sa prozora svoje kuće dr Beriša je, tvrdi, bio očevidac svega što se, tih dana, događalo oko kuća njegovih rođaka Fatona, Nedžada i Vesela Beriše. Tvrdi da je video velike grupe policajaca koji su 25. i 26. marta upali u te kuće i zapalili ih, kao i kada je desetak policajaca ispraznilo šaržere automatskih pušaka na dvojicu sinova njegovog ujaka, Vesela Beriše. Zatim je, svedočio je Beriša, video policajce kako iz zapaljene kuće vuku četiri beživotna tela i stavljaju ih uz leševe izrešetanih mladića. Policajci su, po oceni svedoka, radili to "veoma stručno", tako da su na tela ubijenih padale grede sa zapaljene kuće i oni su tu izgoreli.

Sa svog je prozora, tvrdi svedok, zatim video kako policajci skupljaju muškarce, žene i decu koji su se razbežali iz zapaljenih kuća braće Beriša i odvode ih u pravcu trgovačkog centra. Šta se sa njima dogodilo dr Beriša je saznao kasnije, od preživelih rođaka: pošto su ih sabili u jednu piceriju policajci su na njih otvorili vatru iz automatskog oružja i ubacili nekoliko granata u prostoriju. Tom prilikom je ubijeno između 40 do 50 članova porodice Beriša, a posmrtni ostaci nekih od žrtava iz picerije pronađeni su čak u Batajnici, prilikom prošlogodišnjih ekshumacija masovnih grobnica. O tom će događaju, u nastavku suđenja, svedočiti malobrojni preživeli masakra u piceriji.

Sledećeg dana, 27. marta 1999., policija je, tvrdi dr Beriša, zakucala i na njegova vrata. Otvorio im je i, na srpskom, pozvao da uđu, objašnjavajući im da su u kući samo nenaoružani civili. Bili su neprijateljski nastrojeni, ali je dr Beriša nastojao da ih smiri. Na kraju, pošto su uzeli 1.000 nemačkih maraka, policajci su rekli da će svedoka i njegovu porodicu "ovog puta pustiti", ali su im savetovali da ne ostaju u kući, "jer mogu da dođu drugi", te da im je "najbolje da se spakuju i odu u Albaniju."

Dr Beriša je poslušao njihov savet i sa porodicom se uputio prema Albaniji. Opisao je beskrajnu kolonu autobusa, automobila, traktora i zaprega koja se u noći između 1. i 2. aprila 1999. slivala ka granici. Pre nego što su prešli u Albaniju, morali su da policajcu na graničnom prelazu predaju sve dokumente: lične karte, pasoše, vozačke dozvole, čak i registarske tablice automobila kojim su pobegli sa Kosova.

Tokom protivispitivanja, koje je ponovo trajalo dvostruko duže nego što je svedok odgovarao na pitanja tužioca, Milošević je dr Berišu pitao o svemu - izuzev o događajima od 25. i 26. marta 1999. pred kućama njegovih rođaka. Nakon dva sata takvog ispitivanja, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je upozorio veće da "optuženi još nije pitao ništa o središnjem pitanju svedočenja dr Beriše, već se umesto toga bavi perifernim i irelevantnim pitanjima." Sudija Mej je odgovorio da je na optuženom da odluči kako će ispitivati svedoke, mada i veće, kako je rekao, smatra da se "detaljno prerađuju pitanja koja nisu od suštinskog značaja."

Milošević je, na to, odgovorio kako su, po njemu, suština "bombardovanja NATO i delovanje OVK", ali je ipak, sa par pitanja, pokušao da ospori da je dr Beriša sa svog prozora video ubistva i druge zločine koje je u svedočenju opisao. Svedok je, međutim, kategorički ostao pri opisu događaja čiji je očevidac, kako tvrdi, bio 25. i 26. marta 1999.

Suđenje se nastavlja.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja