Na suđenju Slobodanu Miloševiću tužilaštvo nastavilo sa izvođenjem dokaza o deportacijama Albanaca sa Kosova u proleće 1999. Milošević i danas tražio da bude oslobođen, a sudije su rekle da će "to razmotriti"

Pošto je optuženi odlučio da se sam brani, sudije su tokom prvih deset dana suđenja dozvoljavale Slobodanu Miloševiću mnogo više nego bilo kom drugom optuženom ili njegovi braniocima. Tolerisali su njegove političke govore, "islednički stil" ispitivanja žrtava i način na koji je komentarisao iskaze svedoka s kojima se nije slagao. Tolerisali su, takođe, i njegove "digresije", odnosno skretanja rasprave sa zločina za koje je on optužen - na zločine koje su počinili drugi, a u prvom redu NATO i OVK.

Strpljenje sudija se, čini se, na izmaku. Nakon što je jutros, treći put u poslednja tri dana, zatražio od suda da ga oslobodi, pošto - kako je rekao - "neće pobeći sa ovog mesta sile i nepravde, gde se brani moja zemlja i moj narod...", predsedavajući sudija Ričard Mej/Richard May ga je ovako prekinuo:

"Gospodine Miloševiću, nismo impresionirani vašim političkim stavovima. Ako imate nešto ozbiljno da iznesete, izvolite." Milošević je, na to, ponovo tražio da ga oslobode, a sudija Mej je uzvratio da će "veće to razmotriti." Nije rekao kada.

Do tada, nastavljen je dokazni postupak optužbe o deportacijama kosovskih Albanaca u proleće 1999. Nakon serije svedoka koji su opisivali kako je to izvedeno u raznim albanskim selima širom Kosova, današnji svedoci su govorili o tome šta se krajem marta 1999. događalo u gradovima Peć i Kosovska Mitrovica. Dok su sela, po pravilu, bila opkoljena, granatirana i spaljivana a njihovo stanovništvo proterivano ili sprovođeno do Albanije, u gradovima se - prema svedočenjima Besnika Sokolija iz Peći i Havida Beranija iz Kosovske Mitrovice - postupalo po drugom obrascu. U kvartovima u kojima je, pretežno ili isključivo, živelo albansko stanovništvo, policija je išla od kuće do kuće i pucnjevima ili pretnjama isterivala stanare i upućivala ih ka određenim punktovima u gradu. Neke kuće su zapaljene, neki ljudi pretučeni ili ubijeni, a ostale je policija usmeravala ka mestima na kojima su ih čekali autobusi i kamioni, ili ih je prisiljavala da se priključe konvojima koji su išli ka Albanskoj granici.

Besnik Sokoli, koji je pre vazdušnih udara NATO radio za Verifikacionu misiju OEBS, je sa porodicom pokušao da ode do Rožaja, u Crnoj Gori, ali ih je na putu zaustavila policija i vratila u Peć, na trg ispred hotela "Metohija" gde su čekali autobusi i kamioni. Grupa od 6 policajaca je izdvojila Sokolija iz gomile izbeglica, uvela ga u hotel i tu nekoliko sati tukla i psihički zlostavljala, tražeći da nosi transparent sa parolama protiv NATO. Nakon toga je, sa porodicom i drugima, ukrcan na kamion koji ih je odveo do Prizrena, gde ih je čekao autobus za albansku granicu. Pri prelasku granice, oduzeti su im svi lični dokumenti.

Svedočenje Havida Beranija je još u toku. Kao predsednik Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda, Barani je tokom devedesetih prikupljao dokumentaciju o policijskom nasilju nad kosovskim Albancima. U prvo delu svedočenja govorio je o više incidenata u kojima su vojska i policija, tokom 1998. i u prvim mesecima 1999. ubili na desetine civila, kosovskih Albanaca. Opisao je, takođe, kako su u noći 24. marta 1999., neposredno nakon početka vazdušnih udara NATO, maskirani ljudi upali u kuće Latifa Beriše/Berishe, predsednika lokalnog ogranka Demokratskog Saveza Kosova, izvukli ga iz kreveta i streljali pred vratima. Istu sudbinu je, iste noći, doživeo i Agim Harizi, predsednik Nezavisnih sindikata Kosova. Zajedno s njim, maskirani ljudi su ubili i njegovu majku i 11-godišnjeg sina.

Berani je ostao u Mitrovici sve vreme vazdušnih udara, sakrivajući se od kuće do kuće, kako bi - kako je rekao - "pratio šta se dešava stanovništvu." O tome šta je tokom ta tri meseca video Berani će svedočiti u popodnevnom nastavku suđenja.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja