Treće sedmice suđenja predmet rasprave je - pored deportacija kosovskih Albanaca - postao i način odbrane optuženog Slobodana Miloševića


Iritiran svedočenjima kosovskih Albanaca, žrtava deportacije, Slobodan Milošević je prošle sedmice upozorio sudije da "lažna tužba" koristi "lažne svedoke" da bi "izvlačila kockice iz mozaika ratova u bivšoj Jugoslaviji."

Dokazni postupak pred Haškim tribunalom bi se, zaista, mogao opisati kao slaganje mozaika. U ovoj fazi tužilaštvo, kockicu po kockicu, slaže svoju sliku kosovskih događanja iz proleća 1999. Počelo je od deportacija i do sada je složilo desetak kockica koje će se, nada se optužba, uklopiti u širu sliku "sistematskog i rasprostranjenog" proterivanja albanskih civila sa 24 lokacije - sela, naselja i gradova - širom Kosova. Kada bude završena, veruje tužilaštvo, ta će slika pokazati da ono što se u proleće 1999. događalo na Kosovu nije bilo "slučajno" ili "spontano", već planirano, organizovano, koordinirano i sistematski sprovođeno od strane vojske, policije i civilnih vlasti pod komandom i kontrolom optuženog, ili barem uz njegovo znanje.

S druge strane, posao odbrane - a u ovom slučaju samog optuženog, koji se sam brani - jeste da osporava verodostojnost i relevantnost tužiočevih "kockica", odnosno svedoka i drugih dokaza, i tako spreči ili oteža sklapanje mozaika optužbe.

Milošević će svoj mozaik moći da sklapa kasnije, tokom dokaznog postupka odbrane. On je, istina, u Hag došao sa gotovim "mozaikom ratova u bivšoj Jugoslaviji", ali će pred sudom morati da ga ponovo slaže, kockicu po kockicu.

U prve dve sedmice dokaznog postupka optužbe Milošević je - mada se to u ovoj fazi postupka od njega ne traži - otvorio karte i izložio osnovne teze svoje odbrane. A njegova je teza da su ti ljudi, kosovski Albanci, bežali od bombi NATO i iz "zone ratnih dejstava" u kojoj se VJ sukobljavala sa OVK. Civili su, tvrdi Milošević, zbog toga bežali sa Kosova, a srpska vojska i policija su im samo pomagali da bezbedno stignu do odredišta koja su sami izabrali, prateći ih do granice ili im obezbeđujući autobuse i kamione, kako ne bi pešačili.

Milošević će, u svom dokaznom postupku, imati priliku da dovede svedoke i prezentira druge dokaze kojima će potkrepiti tu svoju tezu. Čini se, međutim, da optuženi to ne shvata. On, naime, stalno ističe kako su to "notorne činjenice", poznate svima u Srbiji a i šire. Ističe, takođe, kako je on to već dokazao... onim što je rekao tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe. Ne shvata, međutim, da sve što je do sada rekao – a rekao je dosta - ne predstavlja nikakav dokaz sa aspekta suda.

Videlo se to prošle sedmice, kada je Milošević osporavao jednu od tužiočevih "kockica" - navodnu "listu za likvidaciju" sa imenima 66 kosovskih Albanaca koje treba smaknuti po kratkom postupku. Ukazujući na slovne i gramatičke greške u tom dokumentu, navodno pronađenom u zgradi opštine u Kosovskoj Mitrovici, Milošević je tvrdio da je u pitanju
falsifikat, pošto takve greške "prave stranci, a pogotovo Albanci, a ne Srbi."

Primećujući kako je to "vrlo interesantno", sudija Patrik/Patrick Robinson je dva puta izrazio nadu da će optuženi, kada za to dođe vreme, izvesti dokaze kojima će potkrepiti svoju tezu o falsifikatu. Robinson je strpljivo objašnjavao optuženom kako on trenutno ne svedoči u svoju odbranu već samo unakrsno ispituje svedoke optužbe, tako da sve što u tom ispitivanju kaže ne predstavlja dokaz. Milošević je delovao iskreno začuđen: nastavio je da maše navodnom "listom za likvidaciju" govoreći: "Pa ovo je dokaz!"

Da se, po oceni veća, optuženi ne snalazi najbolje u ulozi sopstvenog branioca, pokazalo je nekoliko prošlonedeljnih sudijskih intervencija. Sudije su se, najpre, složile sa tužiocem da se optuženi, u unakrsnom ispitivanju svedoka, "bavi perifernim i irelevantnim, a ne središnjim pitanjima", ali su se uzdržali da mu diktiraju kako da vodi ispitivanje. Umesto toga počeli su da Miloševićeve komentare "prevode" u pitanja i sami ih postavljaju svedocima. U više navrata nalagali su svedocima da ne odgovaraju, ocenjujući da je to što optuženi govori "komentar a ne pitanje."

Ukazujući da su Miloševiću, zbog činjenice da se sam brani, dozvolili mnogo veću slobodu nego sto je imaju profesionalni branioci, sudije su nagovestile da bi u nastavku postupka mogle optuženom da daju "dodatne smernice" za vođenje unakrsnog ispitivanja. U tom cilju, zatražili su od trojice "prijatelja suda" da im napismeno izlože svoja mišljenja o tome u kojoj se meri optuženom može dozvoliti da svedoke unakrsno ispituje o delovanju OVK i bombardovanju NATO, budući da će o tome kasnije moći sam da izvodi dokaze.

Drugo i još važnije pitanje, upućeno kako "prijateljima suda" tako i tužiocu, glasi: do koje se mere u jednom međunarodnom krivičnom postupku može koristiti odbrana ukazivanjem na zločine druge strane. Naglašavajući da veće u dosadašnjem toku postupka nije isključilo takva Miloševićeva pitanja svedocima, sudija Ričard Mej/Richard May je primetio kako su "neki sudovi zauzeli strog stav prema takvoj odbrani i smatraju je irelevantnom."

Takav su stav zauzimala i Pretresna veća Haškog tribunala i odbrana zločinima drugih nije, barem do sada, donela ništa dobro optuženima koji su tako pokušali da pravdaju zločine za koje su optuženi.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja