Nakon jednodnevnog prekida zbog požara, u Haškom tribunalu nastavljen dokazni postupak optužbe o deportacijama kosovskih Albanaca u proleće 1999.


Da li je albansko stanovništvo desetak sela u okolini Gnjilana krajem marta i početkom aprila 1999. napustilo svoje kuće i sklonilo se na plato kod Donje Stuble zato što su se njihova sela bila na liniji fronta, ili zato što su ih vojska i policija, pretnjama i nasiljem, isterali iz njihovih kuća?

Ćamil Šabani/Qamil Shabani, učitelj iz sela Žegra, opisao je kako su desetak dana pred vazdušne udare NATO u selo došle jedinice Vojske Jugoslavije sa teškim naoružanjem, te kako su srpski stanovnici ovog većinskog albanskog sela na svoje kuće istakli neke vrste belih zastava, kako bi se "identifikovali", odnosno razlikovali od suseda.

Krajem marta u selo su, u osam autobusa, stigli rezervisti iz Niša, koje je svedok opisao kao "paravojnike." Sledećeg dana su počeli incidenti: dvoje ljudi je ubijeno, neki su pretučeni i započela su, tvrdi Šabani, proterivanja Albanaca iz njihovih kuća. Uplašeno pucnjavom i "divljanjem paravojnika", kako je ponašanje rezervista opisao svedok, albansko stanovništvo je napustilo Žegru i sklonilo se na jedan plato pored sela Donje Stuble. Tu se, prema Šabanijevom svedočenju, okupilo oko 20.000 ljudi iz desetak albanskih sela u regionu Gnjilana.

Šabani je u tom zbegu ostao do 4. maja 1999. kada je u grupi od oko 600 izbeglica krenuo prema Makedoniji. Kolonu je, na putu, presrela vojska. Pretresli su ih i naredili da se muškarci odvoje od žena i dece, preteći da će ih sve pobiti. Posle izvesnog vremena im je naređeno da krenu u pravcu Preševa, u Srbiji. Vojska ih je sprovodila jedan deo puta, a kada su vojnici otišli kolona izbeglica je skrenula u pravcu Makedonije.

Činjenicu da ih je vojska uputila da idu u Preševo, a da su oni sami odlučili da krenu u Makedoniju, Slobodan Milošević je tokom unakrsnog ispitivanja ovog svedoka tumačio kao dokaz da se "ne radi o deportaciji", već da su Šabani i njegovi meštani "bežali sa linije fronta, i to krišom od vojske i policije", koji su pokušali da ih usmere prema Srbiji. Svedok je uzvratio da nisu hteli da idu u Preševo jer nisu znali šta ih tamo čeka", i jer su se plašili od vojske i policije koja ih je "maltretirala, ponižavala, vređala i pretila da će ih sve pobiti.

Optuženi je polemisao sa ovim svedokovim tvrdnjama, ali ga je sudija Ričard Mej/Richard May prekinuo, ukazujući Miloševiću da će, kada za to dođe vreme, moći da o tom i svim ostali pitanjima iznese svoje argumente, odnosno dokaze.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja