Sabit Kadriu, učitelj iz Vučitrna i predsednik lokalnog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda, u nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću svedočio o nasilju nad kosovskim Albancima u području Drenice tokom 1998. i početkom 1999, kao i o događajima u Vučitrnu i njegovoj okolini tokom vazdušnih udara NATO


Mada Slobodan Milošević tvrdi da je optužen samo za događaje tokom vazdušnih udara NATO, prvi incident iz optužnice za zločine na Kosovu - ubistvo oko 45 kosovskih Albanaca u selu Račak - odigrao se 15. januara 1999., dakle dva i po meseca pre početka bombardovanja.

Dokazujući da ni to nije bio početak kosovske kampanje nasilja, koja je kulminirala deportacijom oko 800.000 kosovskih Albanaca i masovnim ubistvima više hiljada civila između marta i juna 1999., tužilaštvo je na klupu za svedoke izvelo Sabita Kadriu, iz Vučitrna. Kao predsednik lokalnog Saveta za ljudska prava i slobode, Kadriu je obilazio područja u kojima su tokom 1998. srpske snage bezbednosti sprovodile ofanzive protiv pripadnika OVK i prikupljao dokumentaciju o zločinima koji su tom prilikom počinjeni nad albanskim civilima.

Kadriu je prvi svedok - kosovski Albanac - koji je pred sudom otvoreno govorio o aktivnostima OVK i njenim sukobima sa jugoslovenskom vojskom i srpskim snagama bezbednosti. Ostali svedoci su, uglavnom, govorili kako o tome "ništa ne znaju." Kadriu je, međutim, potvrdio da je početkom 1998. OVK počela da "proširuje svoje aktivnosti na području Drenice", što je krajem februara dovelo do "koordiniranih akcija vojske i policije" u Ćirezu i Likošinama. Obilazeći ta područja neposredno nakon završetka vojnih operacija, Kadriu je naišao na veliki broj civilnih žrtava. U Likošinama je, tako, našao masakrirana tela 12 članova porodice Ahmeti, a nešto kasnije, u selu Prekaze, video je oko 60 tela članova porodice Jašari pored otvorene jame. Već tada, krajem februara i početkom marta 1998., došlo je do masovnijeg kretanja stanovništva i više od 4.000 meštana sela u regionu Drenice sklonilo se u Vučitrn ili druga okolna mesta.

Sledeća velika ofanziva usledila je u septembru 1998. na planini Ćićavica. Nakon što su se vojska i policija povukli, Kadriu je obišao albanska sela u tom području i ustanovio da je između 70 i 90 odsto kuća spaljeno, a u selu Galice je našao leševe 14 ljudi koji su, kako je opisao, bili "preklani noževima, dok su im glave bile razbijene maljevima." Opisao je, takođe, i žrtve zločina na koje je naišao u drugim selima: 15 ubijenih u selu Ošlan; masakriranog 80-godišnjeg starca u selu Žilivode; leševe mladića i devojke u selu Bivolak. Kao rezultat ove ofanzive i nasilja koje je primenjeno, više od 50.000 ljudi je napustilo svoje domove i sklonilo se u Resnik.

Ofanziva na Ćićavicu je ponovljena u februaru 1999. i svedokova je porodica, kako je rekao, "po treći put morala da napusti svoju kuću i skloni se u Vučitrn."

Vazdušni udari NATO su počeli 24. marta 1999. a već sutradan su počele paljevine i pljačke kuća. Nekoliko dana kasnije je u centru Vučitrna zapaljen orijentalni kompleks kuća, a zajedno s tim kućama počele su da gore i džamije, od kojih je jedna iz XVII veka. A onda je policija krenula od kuće do kuće i isterivala albansko stanovništvo.

Kadriu i njegova porodica su se 2. aprila priključili konvoju koji je krenuo prema Makedoniji, ali su ipak odlučili da ostanu: porodica se vratila u Vučitrn, a Kadriu je našao sklonište u jednom susednom selu. Ni ostatak konvoja nije, tom prilikom, stigao do Makedonije: našli su utočište u planinama pod kontrolom OVK. Na tri lokacije se, rekao je svedok, okupilo više od 30.000 ljudi.

Mesec dana kasnije, 2. maja 1999. organizovan je konvoj za povratak u Vučitrn. Na čelu konvoja išla su trojica starijih ljudi sa belim zastavama. Vojska i policija su pratili konvoj sa okolnih brda, povremeno bi zapucali, ali ga nisu zaustavljali. A onda je, oko 9 uveče, počelo granatiranje, a zatim i paljba iz automatskog oružja. Te noći je, tvrdi svedok, ubijeno najmanje 109 ljudi, a njihove su posmrtne ostatke nakon ulaska međunarodnih snaga na Kosovo ekshumirali istražitelji i forenzičari haškog tužilaštva.

Više od 1.000 preživelih iz konvoja je sprovedeno u poljoprivrednu zadrugu u Vičitrnu. Sutradan su muškarci odvojeni od žena, legitimisani i zatim odvedeni u zatvor u Smrekovnici. U ćeliji od dvadesetak kvadratnih metara, opisao je Kadriu, smeštena su 63 zatvorenika. Tu su ispitivani, zlostavljani i prisiljavani da potpišu izjave da su bili pripadnici "šiptarskih terorističkih bandi."

Dvadeset dana kasnije Kadriu se našao u grupi od više stotina zatvorenika koji su ukrcani u autobuse i odvezeni do albanske granice. Pre nego što su prešli u Albaniju, morali su policiji da predaju sve svoje lične dokumente.

Po povratku u Vučitrn, Kadriu je postao zamenik predsednika opštine i predsednik Komisije za ratne zločine u Vučitrnu.

Optuženi Slobodan Milošević će imati sutra četiri sata za unakrsno ispitivanje ovog svedoka optužbe.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja