Bilans prve četiri sedmice suđenja Slobodanu Miloševiću. Albanski svedoci podrivaju sopstveni kredibilitet tvrdeći da "ništa ne znaju" o aktivnostima OKV


U prve četiri sedmice suđenja Slobodanu Miloševiću tužilaštvo je stiglo približno do polovine dokaznog postupka o deportacijama kosovskih Albanaca u proleće 1999. Dvanaest od ukupno 14 do sada saslušanih svedoka optužbe opisalo je pod kojim su okolnostima krajem marta 1999. napustili svoja sela i gradove i otišli u Albaniju, Makedoniju ili Crnu Goru. Izvođenje dokaza o deportacijama će, po svemu sudeći, trajati do kraja ovog meseca, budući da je tužilaštvo najavilo da će njihov nasilni, sistematski i rasprostranjeni karakter dokazivati svedocima sa ukupno 24 lokacije širom Kosova.

Dosadašnja svedočenja žrtava ili očevidaca deportacija ukazuju na dva obrasca, ili metoda, kojim su kosovski Albanci prisiljavani da napuste svoje domove. Obrazac koji je primenjen u selima se, naime, razlikovao od onog u gradovima. Sela su, tvrde svedoci optužbe, bila najpre opkoljena i granatirana, zatim su u njih ulazili vojska i policija, palili kuće i ubili izvestan broj meštana, a ostale prisiljavali da krenu ka granici. U gradovima, vojska i policija bi išli od kuće do kuće, isterivali stanare i prisiljavali ih da se priključe izbegličkim konvojima ili ih upućivali ka sabirnim punktovima gde su ih čekali autobusi, kamioni ili vozovi za izgnanstvo. U tom su procesu, takođe, paljene i pljačkane kuće i ubijani ljudi koji su oklevali da postupe po naređenju.

Optuženi je, u unakrsnom ispitivanju, osporavao tvrdnje ovih svedoka o nasilju vojske i policije, sugerišući im da su napustili svoja sela i gradove u strahu od bombardovanja NATO, ili zato što su se našli u "zoni ratnih dejstava", odnosno oružanog sukoba srpske vojske i policije sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Na takve sugestije optuženog, svedoci su uglavnom tvrdili da se "nisu plašili bombi NATO" već su im se, naprotiv, "radovali", kao "vesnicima slobode" ili "nezavisnog Kosova." Gotovo bez izuzetka, svedoci optužbe su, takođe, tvrdili da "ništa ne znaju" o aktivnostima OVK pre, tokom ili nakon događaja kojima se bavi optužnica - na čemu je, inače, u unakrsnom ispitivanju insistirao optuženi Milošević.

Kredibilnosti svedočenja žrtava i očevidaca deportacija - a posebno dvojice svedoka koji su bili aktivisti Saveta za ljudska prava – bi neosporno doprinelo da su makar dozvolile mogućnost da su i snage OVK kršile nečija ljudska prava ili počinile neke ratne zločine. Tim pre što je poznato da haško tužilaštvo trenutno istražuje zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom Kosova.

Tokom svedočenja o deportacijama, pomenuta su i neka masovna ubistva: masakr nad najmanje 45 članova porodice Beriša/Berisha u Suvoj Reci; streljanje više od 100 muškaraca u Izbici; ubistvo 109 ljudi u izbegličkom konvoju koji se vraćao u Vučitrn. O tim i drugim masovnim ubistvima opisanim u optužnici protiv Slobodana Miloševića i četvorice njegovih saradnika, dokazi će se izvoditi u drugoj fazi suđenja, nakon uskršnje pauze početkom aprila.

Prema vremenskom rasporedu koji je odredilo pretresno veće, prezentacija dokaza po kosovskoj optužnici trebalo bi da bude okončana do početka jula, nakon čega bi usledio dokazni postupak po ostale dve optužnice protiv Miloševića: za genocid u Bosni i Hercegovini i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj. U ovom je trenutku, međutim, neizvesno da li će se suđenje odvijati u skladu sa tim rasporedom, imajući u vidu da optuženi vrlo ekstenzivno koristi svoje pravo na unakrsno ispitivanje svedoka optužbe i da se, istovremeno, protivi produžavanju "radnog dana" u sudnici, koji se sada završava već u 16 časova.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja