Svedočenja žrtava kosovskih deportacija, rekao je juče optuženi Slobodan Milošević, "prepisana su iz knjige (beogradskog) Fonda za humanitarno pravo"


Nakon što je prošle i ove sedmice čuo svedočenja pet kosovskih žrtava - ljudi koji su u martu 1999. izgubili žene, decu ili na desetine bliskih rođaka - Slobodan Milošević je juče posle podne prvi put izgovorio: "Žao mi je."

Rekao je to na početku unakrsnog ispitivanja Ajmane Behremaj, tridesetogodišnje Albanke iz kosovskog sela Izbice, čija je šest nedelja stara beba umrla od gladi na putu do albanske granice.

Svedokinja je, pre toga, opisala kako se krajem marta 1999. u Izbici okupilo oko 3.000 meštana okolnih albanskih sela, koja su granatirana i spaljena nakon početka vazdušnih udara NATO. Verovali su, rekla je, "da će tu biti sigurniji." Međutim, nastavila je, 28. marta Izbica je opkoljena tenkovima i granatirana, a onda su u selo ušli vojska i policija. Oko 3000 civila okupljeno je na pašnjaku gde su muškarci odvojeni od žena i dece. Muškarcima je naređeno da sednu pored puta, a žene i deca su pod pratnjom krenuli na višednevni marš prema Albaniji. Dve nepokretne starice, koje nisu mogle da pođu sa njima, ostale su na traktorskoj prikolici i kasnije su, rekla je svedok, "žive spaljene."

Optužba tvrdi da je ubijeno najmanje 116 muškaraca zadržanih u Izbici, ali će dokaze o tome izvoditi kasnije. U ovoj fazi tužilaštvo izvodi samo dokaze o deportacijama u kojima je, prema optužnici, u proleće 1999. sa Kosova proterano oko 800.000 civila. Tužilaštvo će to dokazivati svedocima sa 24 različite lokacije širom Kosova, ali su već prva svedočenja ukazala na "obrazac" koji je primenjivan: sela se opkole i granatiraju, vojska i policija ulaze u njih i prisiljavaju civile da sami - ili pod pratnjom - krenu u pravcu Albanije. Kolona u kojoj se kretala Ajmana Behremaj je tokom marša ka Albaniji granatirana i u metežu koji je nastao podelila se na dva dela koji su krenuli u različitim pravcima. Šestonedeljna beba je ostala u naručju njene sestre, koja je krenula u suprotnom smeru, i umrla je od gladi pošto nisu imali čime da je nahrane.

"Žao mi je što je svedokinja izgubila dete, ali moram da joj postavim nekoliko pitanja" - rekao je Milošević kada je na njega došao red da ispita svedoka. Kao i ostale svedoke, optuženi je i Ajmanu Behremaj najviše pitao o aktivnostima i zločinima OVK, kao i o bombardovanju NATO, na šta mu je ona uglavnom odgovarala da ne zna ništa, jer "nije obrazovana žena i te stvari je ne interesuju."

Pošto mu je i sudija Mej/May ukazao da "nema svrhe da svedokinju pita o onome što ona ne zna", Milošević je ljutito rekao da je sve što se pred sudom čulo "prepisano iz knjige Fonda za humanitarno pravo 'Kako viđeno, tako rečeno'...", te je naveo i stranice te knjige na kojima su objavljeni iskazi žrtava iz Izbice.

Optuženi je, zatim, optužio tužioca da "manipuliše žrtvama zločina čiji su počinioci i njemu nepoznati" i pripisuju te zločine njemu, mada - kako je rekao - "ima čvrste dokaze da su vojska i policija hapsile izvršioce zločina."

Te "čvrste dokaze" Milošević će moći da prezentira tokom dokaznog postupka odbrane.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja