U protekla dva dana Slobodan Milošević je u haškoj sudnici bio u prilici da prvi put vidi neke od tih žrtava, ali je suočenje ipak izostalo. Žrtve su mu, naime, okrenule leđa i ni jednog trenutka, tokom svedočenja, nisu pogledale u pravcu čoveka na optuženičkoj klupi kojeg smatraju glavnim krivcem za pretrpljene patnje i stradanja


Na početku suđenja Slobodanu Miloševiću, tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je, pored ostalog, primetio kako se optuženi "nikada nije suočio sa žrtvama zločina koje su, po njegovom nalogu, počinili drugi, dok je on to posmatrao sa visokog političkog položaja, bez ikakvih emocija."

U protekla dva dana Milošević je u haškoj sudnici bio u prilici da prvi put vidi neke od tih žrtava, ali je suočenje ipak izostalo. Žrtve su mu, naime, okrenule leđa i ni jednog trenutka, tokom svedočenja, nisu pogledale u pravcu čoveka na optuženičkoj klupi kojeg smatraju glavnim krivcem za pretrpljene patnje i stradanja. Tako su, okrenuti ka suprotnoj strani sudnice, odgovarali i na pitanja koja im je, tokom protiv ispitivanja, postavljao sam optuženi.

S druge strane, Milošević je svedočenja žrtava slušao bez ikakvih emocija, a ispitivao ih je arogantno i agresivno, kao da je i dalje na visokom političkom položaju a ne na optuženičkoj klupi. Tužioci, međutim, nisu prigovorili na takav tretman svojih svedoka, a sudije su Miloševiću - zbog činjenice da se sam brani - tolerisale ponašanje za koje bi profesionalni branioci bili strogo ukoreni ili čak kažnjeni zbog nepoštovanja suda.

Rezultat takve tolerancije je bio da svedok Agim Zećiri/Zeqiri jutros odbije da dalje odgovara na pitanja optuženog. Rekao je da nema šta da doda onome što je izjavio tokom jučerašnjeg svedočenja, da se ne oseća dobro i da ima "sopstvenih problema i sopstvenih patnji" zbog kojih je "čitave noći bio budan."

Zećiri je, juče posle podne, svedočio o napadu srpskih snaga na selo Celine pored Orahovca 25. marta 1999. Opisao je kako je selo spaljeno i kako je se on sa još nekolicinom muškaraca sakrio u obližnjem potoku, ostavljajući žene i decu u selu. Kada je, posle ponoći, pucnjava u selu prestala, krenuli su dalje i naišli na zbeg u kojem je bilo oko 6.000 ljudi iz pet-šest okolnih sela. Tri dana kasnije zbeg su opkolili vojska i policija. Odvojili su žene i decu od muškaraca kojima su naredili da legnu licem prema zemlji a onda ih zlostavljali. Zećirija su, kako je opisao, vojničkom čizmom šutirali u glavu, kičmu i bubrege, zbog čega je kasnije više meseci proveo u raznim bolnicama a danas je na dijalizi.

Vojnici i policajci su ih, zatim, poveli u pravcu Albanije, prisiljavajući ih da drže podignute ruke sa tri prsta i uzvikuju "Srbija, Srbija!" Nekoliko sati su tako marširali dok nisu stigli kamioni na koje su ih utovarili i odvezli do albanske granice. Pre nego što su je prešli, oduzeli su im sva lična dokumenta.

Zećiri je tek nekoliko meseci kasnije saznao šta se dogodilo sa porodicom koju je 25. marta 1999. ostavio u selu. Nazvao ga je rođak i obavestio da su njegova žena i petoro dece - od kojih je najmlađe imalo 18 meseci – kao i još deset članova uže porodice - ubijeni.

Tokom jučerašnjeg polučasovnog protiv-ispitivanja ovog svedoka, koje je trebalo da se nastavi jutros, Miloševića je interesovalo isključivo da li je u njegovom selu i oko njega bilo pripadnika Oslobodilačke Vojske Kosova, na koji način su ih meštani pomagali i da li zna šta je OVK radila u tom delu Kosova. Svedok je, gledajući na suprotnu stranu sudnice, odgovarao da o tome ništa ne zna. Bilo je očigledno da, odgovarajući na Miloševićeva pitanja, ponovo preživljava stradanja kroz koja su on, i njegova porodica, prošli u martu 1999.

Nakon što je Zećiri jutros odbio da dalje odgovara na pitanja optuženog, tužilaštvo je pozvalo drugog svedoka, Fehima Elšanija/Elshani iz sela Nogovac, takođe u blizini Orahovca. I on je, takođe, okrenuo leđa optuženom, ali mu nije ostao dužan. Na mnoga Miloševićeva pitanja je odgovorio: "Vi to najbolje znate." Njegovo svedočenje je još u toku.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja