Žalba tužilaštva na odluku Sudskog veća da se izdaju "obavezujući nalozi" SFOR za dostavljanje dokumentacije o okolnostima hapšenja Stevana Todorovića

U dosadašnjem, dvogodišnjem natezanju oko okolnosti hapšenja Stevana Todorovića bivšeg šefa policije u Bosanskom Šamcu, optuženog za etničko čišćenje u tom delu Bosne, tužilaštvo se uglavnom uzdržavalo od ukazivanja na šire posledice sudijskih odluka u ovom slučaju. Ocenjujući,. međutim, da je "vrag odneo šalu", tužilaštvo je u svojoj žalbi - podnetoj krajem prošle sedmice - direktno upozorilo na "dalekosežne i pogubne posledice" odluke Sudskog veća od 18. oktobra ove godine.

Podsetimo, u najkraćem, na "slučaj Todorović". Optuženi je naime, nakon hapšenja u septembru 1998. izjavio kako je "kidnapovan" u Srbiji, nezakonito prebačen u Bosnu i tu za 50.000 nemačkih maraka "prodat" pripadnicima međunarodnih snaga. Tvrdeći da su time povređena fundamentalna prava optuženog, odbrana traži ne samo da se Todorović oslobodi i vrati u "zemlju utočišta", već i da se odbaci optužnica protiv njega. Da bi utvrdile da li su, i u kojoj meri, povređena Todorovićeva prava, sudije su 18. oktobra izdale tzv. "obavezujuće naloge" SFOR-u i svim njegovim zemljama-članicama, da odbrani dostave sve dokumente vezane za okolnosti njegovog hapšenja.

Na tu je odluku tužilaštvo, krajem prošle sedmice, uložilo žalbu, tvrdeći da je Sudsko veće "zloupotrebilo svoja ovlašćenja". Glavni argument tužilaštva je da optuženi, čak i da je njegova verzija događaja tačna, ne bi imao pravo da traži oslobađanje i odbacivanje optužnice za ratne zločine. Zbog toga su, smatra tužilaštvo, nepotrebni
nalozi kojima se traži obelodanjivanje poverljivih dokumenata SFOR, budući da oni ne bi bili relevantni za presuđivanje o suštini spora.

Po prvi put u ovom dvogodišnjem sporu, tužilaštvo upozorava sudije na šire i dalekosežnije posledice njihovih odluka. U tim odlukama, smatra tužilaštvo, sudije moraju da vode računa o "ravnoteži različitih interesa". Da ne bi bilo zabune o kojim je interesima reč, tužilaštvo u svojoj žalbi podseća da su "neke države i nad-državni entiteti, poput SFOR-a, dobrovoljno pokazali spremnost da hapse optužene za ratne zločine." Takve operacije, nastavlja tužilaštvo, sadrže jasne sigurnosne i druge rizike, uključujući i rizike po život osoblja koje u njima učestvuje. Zbog toga bi "svaki zahtev za otkrivanje detalja hapšenja... mogao dovesti do gubitka njihove spremnosti da i dalje pružaju takvu dobrovoljnu podršku Tribunalu." A to bi, upozorava tužilaštvo, "bilo u suprotnosti sa interesima Tribunala i ozbiljno bi ugrozilo njegovu sposobnost da izvrši mandat koji mu je poveren." Iz tih razloga, navodi se u žalbi, Tribunal ne treba da se upušta u istraživanje tih stvari... "bez ubedljivih pravnih razloga koji bi ga na to prisilili." A takvi razlozi, tvrdi tužilaštvo, ne postoje u ovom slučaju.

Da se ne radi o "praznoj pretnji", tužilaštvo dokazuje podsećanjem na pismo SFOR od 9. jula ove godine, u kojem se ukazuje da bi obelodanjivanje traženih dokumenata moglo imati teške posledice po "operativnu sigurnost" pripadnika međunarodnih snaga, te se direktno upozorava da bi eventualno oslobađanje optuženog Todorovića "dovelo do okolnosti u kojima dalje akcije hapšenja ne bi imale mnogo smisla".

Slučajno ili ne, ali do tog je pisma SFOR izvodio u proseku jednu akciju hapšenja mesečno, da bi nakon njega to pokušao samo jednom. Tom prilikom je optuženi Janko Janjić razneo sebe bombom, ranivši nekoliko nemačkih komandosa. Time se, u zao čas po odnose SFOR i Tribunala, potvrdilo da operacije hapšenja nisu rizične samo po begunce od međunarodne pravde (do sada su, u takvim operacijama, smrtno stradala trojica optuženih), već i po vojnike koji pokušavaju da ličnosti sa poternica privedu Tribunalu, kako bi sudije imale kome da sude.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja