Sudije Haškog tribunala predlažu Savetu bezbednosti i generalnom sekretaru UN stvaranje posebne Komisije za kompenzaciju žrtvama ratnih zločina na prostorima bivše Jugoslavije

Cilj međunarodne pravde ne treba da bude samo kažnjavanje krivica za ratne zločine, već i davanje izvesne zadovoljštine žrtvama tih zločina - navodi se u dokumentu koji su sudije Haškog tribunala nedavno uputile Savetu bezbednosti i generalnom sekretaru UN, a čiji je sadržaj danas objavljen u Hagu. Sudije pozivaju nadležne organe UN da razmotre načine kojima bi se žrtvama ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji omogućilo da traže, i dobiju, materijalnu kompenzaciju za svoja stradanja.

Haške sudije su o pitanju kompenzacije raspravljali na dve svoje plenarne sednice, u julu i septembru ove godine. Osnovni problem, po njima, nije da li žrtve ratnih zločina imaju pravo da traže odštetu za svoja stradanja, već kako da praktično ostvare to njihovo pravo. Jedna od mogućnosti je da se o kompenzaciji raspravlja, i odlučuje, u okviru procesa koji se pred Tribunalom vode protiv optuženih za ratne zločine. U tom slučaju bilo bi neophodno usvojiti amandmane na Statut i Pravila postupka Tribunala što bi, po sudijama, bio manji problem. Mnogo bi veći problem, navodi se u dokumentu, bio u povećanju obima posla već i ovako preopterećenih sudskih veća, kao i u produžavanju već i ovako predugih suđenja optuženima za ratne zločine, čime bi se povredilo pravo optuženih na "pošteno i brzo suđenje."

Drugi problem, po sudijama, su sredstva iz kojih bi se naplaćivala potraživanja žrtava. Jedna od mogućnosti je da sami optuženi, odnosno osuđeni, iz svojih sredstava, plaćaju odštetu svojim žrtvama. Sudije, međutim, ukazuju da se ogromna većina optuženih, po dolasku u Hag, izjasnila da su siromašni i da nemaju mogućnosti da plaćaju ni sopstvenu odbranu. Tužilac, na čiju su inicijativu sudije raspravljale o odšteti žrtvama, predlaže da se u tu svrhu koriste sredstva sa zamrznutih računa optuženih, odnosno osuđenih. Konačno, sudije pominju i "teorijsku mogućnost" da se kompenzacija žrtava finansira iz budžeta UN ili dobrovoljnim prilozima država-članica.

Kao jedan od primera rešenja ovih problema, sudije ističu Komisiju UN za kompenzaciju koja razmatra odštetne zahteve država, organizacija ili pojedinaca koji su pretrpeli direktnu štetu ili gubitke zbog iračke agresije na Kuvajt 1990. godine. Za finansiranje ove Komisije koristi se deo sredstava od prodaje iračke nafte što, priznaju sudije, ne bi bilo moguće u slučaju bivše Jugoslavije.

Predlažući nadležnim organima UN formiranje Komisije za kompenzaciju i u slučaju bivše Jugoslavije, sudije priznaju da ona neće moći da pruži zadovoljštinu svim žrtvama, već samo žrtvama zločina čiji su počinioci osuđeni od strane Haškog tribunala. Pravo na odštetu, dakle, ne bi imale žrtve zločina čiji počinioci nisu optuženi od strane haškog tužilaštva, pa čak ni žrtve optuženih koji nisu u rukama Tribunala. Zbog svega toga, haške sudije pozivaju UN da razmotre "sveobuhvatnije metode" za kompenzaciju žrtava ratnih zločina na prostorima bivše Jugoslavije.

Dijeljenje sadržaja