Potpisana na dan Krajišnikovog hapšenja (3. april 2000) optužnica protiv Biljane Plavšić je u svim bitnim tačkama identična sa optužnicom protiv bivšeg predsednika Skupštine bosanskih Srba

Optužnica protiv Biljane Plavšić, sa koje je danas posle podne skinut "pečat" Tribunala, je u svim bitnim tačkama identična optužnici protiv Momčila Krajišnika. Razlikuje se, samo, u ličnim podacima optuženih, kao i u funkcijama koje su Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić obavljali u periodu na koji se odnosi optužnica: od sredine 1991. do kraja 1992. godine.

U prvih šest tačaka, Biljana Plavšić je - baš kao i Momčilo Krajišnik - optužena za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva i namerno lišavanje života. Optužena je da je, delujući samostalno ili u dosluhu sa Radovanom Karadžićem, Momčilom Krajišnikom i drugima, planirala, podsticala, naredila ili na drugi način učestvovala u istrebljenju i uništavanju bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih, etničkih, rasnih ili verskih grupa. Plan istrebljenja je, prema optužnici, ostvarivan ubijanjima muškaraca, žena i dece u opštinama koje su proglašene delom tzv. Srpske Republike B-H; zatim zatočavanjem nesrpskog stanovništva u logorima i zatvorima u kojima su ubijani, mučeni, seksualno zlostavljani, prebijani i pljačkani. Uslovi u logorima su, tvrdi se u optužnici, bili sračunati da dovedu do fizičkog uništenja tih etničkih i verskih grupa, delom ili u celosti.

Preostale tri tačke optužnice terete Biljanu Plavšić i Momčila Krajišnika za progon bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim i verskim osnovama, zatim za prinudne deportacije desetina hiljada Muslimana i Hrvata iz opština pod kontrolom srpskih vlasti, kao i za nečovečna dela protiv nesrpskog stanovništva tih opština. Sva ta dela su pravno kvalifikovana kao genocid (2 tačke), zločini protiv čovečnosti (5 tačaka), te teške povrede Ženevskih konvencija i kršenja zakona ili običaja ratovanja (po jedna tačka).

Prema optužnici koju je 3. aprila 2000. (na dan hapšenja Momčila Krajišnika), potpisao zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt, Biljana Plavšić je "individualno krivično odgovorna" zato što je, kao član kolektivnog predsedništva takozvane Srpske Republike B-H "rukovodila i kontrolisala snage bosanskih Srba i sve organe SDS i organe vlasti koji su učestvovali u krivičnim delima" za koje je tereti optužnica. Predsedništvo SR B-H, čija je članica zajedno sa Karadžićem, Krajišnikom, Koljevićem bila i Biljana Plavšić je, navodi se optužnici, bilo "vrhovni komandant vojske bosanskih Srba u miru i ratu i policijskih snaga u ratu ili drugim vanrednim stanjima. Predsedništvo je odlučivalo o raspoređivanju vojske u ratu... i primalo je izveštaje o aktivnostima jedinica pod svojom komandom".

Navodeći ostale funkcije koje je obavljala tokom 1992. (v.d. predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, potpredsednik SR B-H, predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka, vodeći član SDS), u optužnici se zaključuje da je Biljana Plavšić, "na osnovu svoje de facto vlasti znala ili imala razloga da zna da snage bosanskih Srba pod kontrolom vođstva bosanskih Srba čine zločine za koje se tereti u ovoj optužnici, ili da su to činile, a nije preduzela neophodne i razumne mere da spreči takva dela ili kazni njihove počinioce".

O svim ovim optužbama Biljana Plavšić će se izjasniti sutra. Sudeći po najavi njenog branioca, Krstana Simića iz Banjaluke, koji je na današnjoj konferenciji za novinare rekao da se Biljana Plavšić predala zato što je Hag jedino mesto gde može dokazati svoju nevinost, može se predvideti da će se ona sutra izjasniti da "nije kriva." Ostaje, međutim, tek da se vidi na koji će način Biljana Plavšić ispuniti očekivanja glavnog tužioca Karle/Carla del Ponte, koja je danas izrazila uverenje da će optužena sarađivati sa tužilaštvom u utvrđivanju istine o tome šta se u periodu na koji se odnosi optužnica zaista dogodilo u Bosni.

Dijeljenje sadržaja