U kakvom bi se svojstvu Biljana Plavšić mogla pojaviti pred Tribunalom, ukoliko su tačne tvrdnje banjalučkih medija o njenom predstojećem putu u Hag

U skladu sa ustaljenom praksom da se ne izjašnjavaju o "operativnim pitanjima", u tužilaštvu Haškog tribunala odbijaju bilo da potvrde, bilo da demantuju, tvrdnje banjalučkih medija da bi Biljana Plavšić narednih dana trebalo da se pojavi u Hagu. "Tužilaštvo nikada ne saopštava koga je, i u kom svojstvu, pozvalo u Hag" , podseća tim povodom predstavnica za štampu tužilaštva, Florans Artman/Florence Hartman. Dodaje, ipak, kako je "gospođa Plavšić dobrodošla... ukoliko hoće dobrovoljno da dođe u Tribunal".

U tužilaštvu ocenjuju da su informacije o navodnom sudskom pozivu Biljani Plavšić puštene u opticaj pre svega za "domaću upotrebu", baš kao što se u Hrvatskoj, iz unutrašnje-političkih razloga, manipuliše mogućim optužnicama protiv generala osumnjičenih za zločine počinjene tokom operacije "Oluja" u leto 1995. No, bez obzira na motive zbog kojih u Banja Luci ili Zagrebu "provaljuju" haške tajne, neosporno je da je tužilaštvo i te kako zainteresovano ne samo za hrvatske generale, već i za bivšu predsednicu Republike Srpske.

Svoje interesovanje za Biljanu Plavšić haško tužilaštvo je ispoljilo na nekoliko suđenja i javnih rasprava, na kojima su pominjani njeno ime i uloga koju je igrala tokom bosanskog rata. Kao kuriozitet, pomenimo da je na raspravi o optužnici protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, te na suđenju Dušku Tadiću, tužilaštvo pred sudom prikazalo video snimak iz Bijeljine od 2. aprila 1992. na kojem Biljana Plavšić ljubi Željka Ražnatovića "Arkana", u prisustvu nekoliko oficira tadašnje JNA. Svedok optužbe dr Džems Gau/James Gow je taj poljubac interpretirao kao "čestitku za uspešno obavljeni posao", tj. zauzimanje Bijeljine, ali je Tadićeva odbrana to osporavala. Pošto je svedok potvrdio da tog 2. aprila 1992. nije bio na licu mesta, kao i da kasnije nije razgovarao ni sa kim od osoba koje se vide na snimku, odbrana je zaključila da dr Gau može samo da spekuliše o tome zašto je, zapravo, Plavšićeva poljubila "Arkana". Možda mu je, recimo, čestitala rođendan ili slavu?

Zanimljivo je da je Biljana Plavšić, uz već pomenutog "Arkana", jedina osoba koja je od Tribunala dobila "pismenu potvrdu" da nije optužena. "Arkan" je, podsetimo, u maju 1997. - nakon što je u jednoj emisiji CNN prikazan kao ratni zločinac - tražio i napismeno dobio da "nije na listi javno optuženih." Zapečaćena optužnica protiv njega je, kako se ispostavilo, podignuta nepuna četiri meseca kasnije.

Nakon što je 6. maja 1998. austrijska policija zadržala nekoliko časova Biljanu Plavšić na bečkom aerodromu, proveravajući njen "status" kod Haškog tribunala i Interpola, zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt je 12. maja izdao pismeno saopštenje u kojem se navodi da tadašnja predsednika RS "nije nikada optužena od strane ovog Tribunala, niti je Tribunal ikada izdao bilo kakav nalog za njeno hapšenje." No, takve "pismene potvrde", kao što se videlo u slučaju "Arkana", važe samo za trenutak u kojem su izdate.

Bilo kako bilo, za one koji čitaju javno podignute optužnice i prate haška suđenja ne bi bilo veliko, ili čak nikakvo, iznenađenje kada bi Biljanu Plavšić videli u Tribunalu. Ukoliko i sama nije optužena, te pozvana da se dobrovoljno preda kako bi izbegla neprijatnosti hapšenja, Biljana Plavšić bi - s obzirom na poziciju koju je zauzimala tokom rata - mogla da bude dragocen izvor informacija za haško tužilaštvo i važan svedok na nekim od predstojećih suđenja. U toku su, podsetimo, završne pripreme za tri velika suđenja koja će početi ove godine: Momčilu Krajišniku, optuženom za genocid i zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini; zatim Radislavu Brđaninu i generalu Momiru Taliću koji su optuženi za iste zločine u Bosanskoj Krajini; kao i generalu Stanislavu Galiću kojeg tužilaštvo tereti za granatiranje Sarajeva i snajpersku kampanju protiv njegovih civila. Dalje, nema sumnje da bi Plavšićeva bila dragoceni svedok optužbe na eventualnom suđenju Slobodanu Miloševiću, čija će optužnica uskoro biti proširena i na zločine počinjene u Bosni i Hrvatskoj, kao i na procesu Karadžiću i Mladiću. Pod uslovom, naravno, da ova trojica - ili barem neki od njih – stignu živi do Haga.

Ne može se, čak, isključiti ni mogućnost da Biljana Plavšić dođe u Hag u oba svojstva: i kao optužena, i kao svedok. Ako je optužnica protiv nje već podignuta i potvrđena od strane sudije, tužilaštvo bi - kao što je to bilo u slučaju Dražena Erdemovića i kao što se upravo dogodilo u slučaju Stevana Todorovića (koji je pristao da svedoči na jednom "važnom procesu", najverovatnije protiv Momčila Krajišnika) - moglo da nagradi njenu kooperativnost tako što bi zatražilo znatno blažu kaznu. Tužilaštvo je već u nekoliko prilika javno saopštilo da optuženi koji sarađuju mogu da računaju na značajno smanjenje kazne: čak od 50 do 75 odsto.

Da li je Biljana Plavšić zaista pozvana u Hag i u kom svojstvu - kao svedok, optužena ili i jedno i drugo - pouzdano će se znati tek kada se, i ako se, bivša predsednica pojavi pred Tribunalom.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja