Evropska unija skinula embargo sa rezimea izveštaja finskih forenzičkih eksperata o nalazima autopsije 40 žrtava pronađenih januara 1999. u selu Račak, kao i rezultatima forenzičke istrage koja je na mestu zločina sprovedena u novembru 1999. i martu 2000. godine. Denis Milner, šef kosovske istrage haškog tužilaštva, komentariše za SENSE nalaze finskih forenzičara

Da bi prekinula spekulacije o tome šta je tim forenzičkih eksperata iz Finske utvrdio da se 16. januara 1999. dogodilo u kosovskom selu Račak, Evropska unija je skinula embargo sa rezimea njihovog izveštaja podnetog 22. juna 2000.

Spekulacije su, praktično, počele od kako je dr Helena Ranta, član tima finskih forenzičara koje je na Kosovo uputila Evropska unija, saopštavajući 14. marta 1999. rezultate autopsije 40 žrtava rekla da u opisu onoga što se dogodilo ne želi da koristi reč "masakr", budući da bi to bila pravna kvalifikacija koju može da izrekne samo sud. Pojedini mediji su iz toga izvukli zaključak da je dr Ranta negirala da je u Račku izvršen "masakr", a spekulacije o tome šta se zapravo dogodilo 16. januara 1999. nastavile su se do danas.

Ni u rezimeu izveštaja sa kojeg je EU skinula embargo se ne daju bilo kakve pravne kvalifikacije događaja u Račku. Navodi se, samo, da su u tom kosovskom selu 16. januara 1999. pronađena tela 40-45 žrtava, te da su finski forenzičari - zajedno sa jugoslovenskim patolozima - "izvršili, nadzirali i verifikovali autopsiju 40 tela." Pun izveštaj o rezultatima autopsije (1428 stranica) je 17. marta 1999. podnet EU, koja je kasnije jedan njegov primerak prosledila Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju.

Kako su i nakon toga "ostala otvorena neka tehnička pitanja vezana za incident u Račku", navodi se u rezimeu, finski forenzički eksperti su u novembru 1999. i martu 2000. godine izvršili dopunska istraživanja na samom mestu zločina.

Novembra 1999. je, uz pomoć detektora podešenih da mogu da otkriju metal na 30 santimetara ispod zemlje, u jaruzi pored sela u kojoj su nađena tela 23 žrtve, pronađeni meci ili delovi metaka. Meci su pronađeni samo u onom delu jaruge gde su se 16. januara 1999. nalazila tela žrtava. Na nekim od tih metaka zadržali su se delovi "ljudskog materijala" (kože, kostiju, tkiva) za koji je DNA analizom utvrđeno da pripadaju jednoj od žrtava koja je januara 1999. nađena na toj lokaciji. Pored toga, na ivici istog dela jaruge, najčešće pod lišćem ili blatom, pronađene su puščane čaure.

U rezimeu se navodi da je u Kriminalističkoj laboratoriji u Finskoj izvršena balistička analiza pronađenih metaka i čaura, na osnovu koje je se mogu donositi zaključci o broju i vrsti oružja koja su korišćena. Slična analiza se, međutim, nije mogla napraviti sa "stranim telima" (mecima ili njihovim fragmentima) koja su izvađena iz tela žrtava tokom autopsije, jer je finskim forenzičarima u januaru 1999. "ograničen pristup" tom dokaznom materijalu, odnosno dozvoljeno im je samo da ga fotografišu.

O rezultatima svojih istraživanja na mestu zločina finski patolozi su juna 2000. podneli dopunski izveštaj na 194 stranice tužilaštvu Haškog tribunala.

Zamoljen da komentariše skidanje embarga sa rezimea izveštaja finskih forenzičara, šef kosovske istrage haškog Tužilaštva Denis/Dennis Milner je izjavio da je "savršeno jasno da je januara 1999. u Račku izvršeno masovno ubistvo." Ono što tužilaštvo interesuje je, dodaje Milner, da utvrdi u "u kakvim je okolnostima došlo do tog ubistva i ko je za njega odgovoran".

Istraga, koja se ne ograničava samo na nalaze finskih forenzičara, po Milneru ukazuje da su za to ubistvo "odgovorni pripadnici srpskih snaga bezbednosti, a da su žrtve bile civili - ubijeni u stilu egzekucije." Selektivnim citiranje pojedinih istrgnutih delova izveštaja ili izjava finskih forenzičara, u nekim su medijima, smatra šef kosovske istrage, "svesno ili nesvesno iskrivljene činjenice." Haško tužilaštvo, podvlači Milner, "deluje samo na osnovu raspoloživih dokaza i ne upušta se ni u kakva predviđanja ili procene. Naš pristup je u potpunosti objektivan i nastojimo da otkrijemo što je više moguće detalja i činjenica, ne oslanjajući se na spekulacije i izvore iz druge ruke".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja