Srđa Trifković, nekadašnji nezvanični londonski glasnogovornik rukovodstva na Palama, je na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" opisao svoje susrete sa Karadžićem i Koljevićem nakon pada srebreničke enklave u julu 1995. godine i požalio se da od njih nije saznao ništa značajno i da mu je bilo sve teže da njihove stavove "plasira na način koji bi bio razumljiv Zapadu"


Kada je 16. jula 1995. godine napustio sedište bosanskih Srba na Palama, američki istoričar srpskog porekla Srđa Trifković nije o događajima u Srebrenici saznao ništa više od onoga što je mu je već bilo poznato kada je, četiri dana ranije, stigao u Republiku Srpsku (RS).

Na suđenju oficirima vojske i policije RS optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, gde je svedočio na poziv odbrane Ljubiše Beare, opisao je svoj četvorodnevni boravak na Palama i susrete sa liderima bosanskih Srba Nikolom Koljevićem i Radovanom Karadžićem.

Trifković je u kontaktima sa rukovodstvom bosanskih Srba bio od 1993. godine kada mu je Nikola Koljević, tadašnji član predsedništva RS, predložio da postane neka vrsta londonskog glasnogovornika rukovodstva na Palama. Nije želeo da zvanično postane portparol Pala nastojeći, kako je rekao, da zadrži samostalnost u nastupima i da onima koje predstavlja omogući da se od njegovog mišljenja ograde.

Susreti s Radovanom Karadžićem i Nikolom Koljevićem 13. i 14. jula 1995. odvijali su se, tvrdi Trifković, suprotno njegovim očekivanjima. Nije se slagao sa Karadžićevim optimizmom o okončanju rata u korist bosanskih Srba, zahvaljujući "snazi srpskog oružja, pokazanoj u Srebrenici i Žepi". Njegovi sagovornici su, kaže Trifković, bili iznenađeni lakoćom kojom su srpske snage osvojile enklavu. Tvrdi da nije bilo govora o Muslimanima zarobljenim nakon pada Srebrenicu.

Nikola Koljević mu je rekao da je planirao da 14. jula ode u Srebrenicu i "civile uveri da nisu ugroženi i da će biti zbrinuti", a Trifkoviću je bilo čudno da on "očekuje kako će tog dana zateći civile u enklavi". S druge strane Karadžić mu je govorio "Rusija se budi, Rusija je progledala..." i Trifkoviću je, kaže, bilo sve teže "da stavove rukovodstva bosanskih Srba plasira na način koji bi bio razumljiv Zapadu".

Trifković tvrdi da su mu beleške sa ovih susreta izgubljene kad mu se godinu dana kasnije pokvario kompjuter. U međuvremenu, kako je rekao u unakrsnom ispitivanju, nije te beleške iskoristio ni u jednom svom članku jer "nije imao o čemu da piše pošto od Karadžića tada nije dobio ni jednu relevantnu informaciju".

Tužilac je na kraju unakrsnog ispitivanja, u nastojanju da ga diskredituje, citirao Trifkovićeve članke u kojima se Haški tribunal opisuje kao "velika prevara" i iznose netolerantni stavovi prema islamu i Muslimanima. Kada je pre pet godina svedočio kao svedok odbrane Milomira Stakića, sudija Šomburg/Schomburg je u jednom trenutku prekinuo unakrsno ispitivanje Srđe Trifkovića, ukazujući da su njegovi "izrazi verske netrpeljivosti neprihvatljivi u tribunalovoj sudnici."

Suđenje "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba nastavlja se u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja