Na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" svedok odbrane Ljubiše Beare tvrdi da je političko rukovodstvo Republike Srpske na čelu sa Radovanom Karadžićem samovoljno provodilo vojne operacije u drugoj polovini rata u BiH, zaobilazeći Glavni štab VRS


Istražitelji tužilaštva su 2004. godine u svojstvu osumnjičenog u predmetu protiv Ratka Mladića intervjuisali Mikaila Mitrovića, bivšeg načelnika bezbednosti Drugog krajiškog korpusa VRS a danas svedoka odbrane Ljubiše Beare. Protiv Mitrovića nije podignuta optužnica a na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, svedočio je o svojim kontaktima sa Bearom i drugim optuženima kao i o rivalitetu između civilnih i vojnih vlasti Republike Srpske (RS) u drugoj polovini rata u BiH.

Oficiri bezbednosti ali i drugi oficiri VRS, tvrdi Mitrović, bili su na udaru političkog vrha RS od 1993. do kraja rata u BiH. Funkcioneri vladajuće Srpske demokratske stranke (SDS) kontrolisali su MUP i Službu državne bezbednosti koristeći ih kao neku vrstu "privatne vojske" dok su pripadnici VRS, prema svedoku, omalovažavani, nazivani "crvenim oficirima" i isključivani iz procesa odlučivanja. Radovan Karadžić je u više navrata, tvrdi Mitrović, izdavao naredbe komandantima korpusa, preskačući Glavni štab a postojala je čak i zabrana mobilisanja članova opštinskih odbora SDS.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac je pitao svedoka da li je možda političko rukovodstvo RS oficire bezbednosti doživljavalo kao pretnju pa je nastojalo da se od njih zaštiti. Mitrović je kategorički negirao da su se bezbednjaci mogli smatrati pretnjom i da su ugrožavali političke strukture. "Mi smo samo usmeravali naše aktivnosti prema onim pripadnicima SDS koji su se bavili kriminalom i bežali sa fronta", rekao je Mitrović i ilustrovao to podatkom da su u jednom trenutku zbog kriminala uhapsili i brata Momčila Krajišnika, tadašnjeg predsednika Skupštine Republike Srpske.

Mitrović se složio s ocenom koju mu je izneo tužilac da je "Mladić cenio Bearin rad" u Glavnom štabu VRS. "Da nije, verovatno bi bio smenjen", rekao je svedok. Nije međutim mogao da potvrdi da je Beara nakon rata bio na čelu "moćnog obezbeđenja" koje je Mladića štitilo od hapšenja po haškoj optužnici. Takvu je tvrdnju, bivši načelnik Glavnog štaba VRS general Manojlo Milovanović naveo 2004. godine u pismu vladi RS, koje je tužilac citirao svedoku. Navode iz istog pisma da je Biljana Plavšić početkom 1997. godine "samovoljno" preselila sedište Glavnog štaba i smenila njegove članove, svedok je prokomentarisao rečima da je Plavšićeva "izvršila mali puč" nakon preuzimanja funkcije predsednika i vrhovnog komandanta VRS kako bi se "pored ostalog otarasila Krajišnika".

Suđenje je nastavljeno svedočenjem veštaka odbrane, holandskog psihologa Vilema Vagenara/Willem Wagenar.

Dijeljenje sadržaja