Huso Kurspahić se odrekao zaštitnih mera koje je imao na suđenju Mitru Vasiljeviću kako bi javno svedočio o živoj lomači u Pionirskoj ulici u Višegradu u kojoj je izgubio majku, sestre i oko 50 rođaka, kao i o drugim zločinima iz proleća 1992. godine za koje su optuženi Milan i Sredoje Lukić


Huso Kurspahić, bivši policajac iz Višegrada, je 14. juna 1992. godine izgubio majku i dve sestre i gotovo 50 rođaka koji su izgoreli u živoj lomači u Pionirskoj ulici. Prema optužnici, Milan i Sredoje Lukić su zatvorili u jednu kući i zapalili oko 70 Bošnjaka iz sela Koritnik, među kojima je bila i dvodnevna beba. Svoj iskaz Kurspahić je bazirao na informacijama koje je dobio od pokojnog oca, jednog od retkih koji je uspeo da pobegne iz zapaljene kuće, a koji mu je, kako kaže, ostavio “u amanet” da ispriča istinu o ovom događaju.

Kurspahić je o tome svedočio još 2001. godine na suđenju Mitru Vasiljeviću koji je oslobođen za taj zločin ali je za druge osuđen na 15 godina zatvora. Transkript Kurspahićevog svedočenja sa tog suđenja tužilac je danas uveo u dokaze protiv Milana i Sredoja Lukića. Iako su mu 2001. godine odobrene zaštitne mere, Kurspahić se ovog puta, kako je rekao, odlučio da govori pod punim identitetom i da se direktno obraća optuženom Sredoju Lukiću s kojim je 10 godina radio u višegradskoj policiji.

Kurspahić je takođe govorio i o nestanku mlađeg brata za koga “zna da je početkom maja 1992. godine priveden u policijsku stanicu”, da bi kasnije bio odveden u kasarnu Uzamnica gde ga je, po njegovim saznanjima, “ubio Milan Lukić”. Optužnica između ostalog tereti Lukiće da su tokom dve godine u više navrata zlostavljali Bošnjake zatočene u toj kasarni.

U unakrsnom ispitivanju branilac Milana Lukića je insistirao da svedok nema informacije “iz prve ruke”, kao i da je tokom vremena menjao svoju izjavu. Branilac Sredoja Lukića negirao je da je njegov klijent uopšte bio “u blizini strašnog zločina” u Pionirskoj ulici i izjavio je saučešće Kurspahiću. On je zatim tražio od svedoka da kaže da li bi mogao da posumnja da bi kolega s kojim se “tako dugo poznavao” mogao da učini takav zločin nad njegovom porodicom, na šta je svedok odgovorio da veruje da je Sredoje to mogao da uradi.

Drugi današnji svedok VG-038 uspeo je 14. juna 1992. godine da iskoči kroz prozor zapaljene kuće u Pionirskoj ulici u kojoj je izgorela većina od oko 70 zatvorenih Bošnjaka. U vreme zločina imao je samo 13 godina. Njegov iskaz sa suđenja Mitru Vasiljeviću takođe je uveden u dokaze, a najveći deo njegovog današnjeg svedočenja bio je zatvoren za javnost.

Dijeljenje sadržaja