U dimu koji je dolazio iz zapaljene kuće u Pionirskoj ulici u Višegradu se osećala ljudska izgoretina, svedoči žena koja tvrdi da su za paljenje kuće i ljudi u njoj odgovorni Milan i Sredoje Lukić. Svedok optužbe identifikovao dvojicu optuženih rođaka kao počinioce nekoliko zločina u Višegradu


U retkim delovima sednice otvorenim za javnost, svedokinja optužbe koja je dala iskaz pod pseudonimom VG 115 je opisala nekoliko situacija u kojima su, kako tvrdi, Milan i Sredoje Lukić počinili teška ubistva.

Svedokinja tvrdi da je Milana Lukića videla zajedno sa Mitrom Vasiljevićem u kući porodice Kurspahić gde su “tražili sinove starog bračnog prava”. Kako je opisala, u kući je “nastala galama, prvo su pucali u starog, nana je vrištala a potom je i ona ućutala”. Kada je sledećeg dana prolazila pored kuće, svedokinja je videla mrtva tela kroz ulazna vrata.

Milana Lukića i ostale iz njegove grupe je, potom, videla kada su “izvlačili ljude iz kuća i vodili ih uz Pionirsku ulicu” u Višegradu. U “povorki naroda” je, po oceni svedokinje, bilo preko 60 ljudi. Trojicu je vodio lično Sredoje Lukić, “sa čarapom na glavi”, dok je Milan Lukić stajao sa strane “naoružan, lepo odeven, visok i mršav”, rekla je svedokinja. Nakon tog opisa, zasedanje je nastavljeno iza zatvorenih vrata a kada je ponovo otvoreno, svedokinja je opisala da je “čula eksplozije” i videla vatru i “dim koji se osećao na ljudsku izgoretinu”. Na kraju glavnog ispitivanja svedokinja je rekla da su “to uradili rođaci Lukići i njihovi ljudi” i da će to “bolje nego njene suze opisati oni koji su preživeli”. Svedokinja je najverovatnije govorila o 14. junu 1992. godine kada je, po optužnici protiv dvojice Lukića, sedamdesetak žena, dece i starijih muškaraca spaljeno u kući Adema Omeragića u Pionirskoj ulici u Višegradu.

Prethodno je okončan iskaz svedoka sa pseudonimom VG 97 iz čijeg se svedočenja moglo zaključiti da je u proleće 1992. živeo u selu Kosovo polje kraj Višegrada i da je bio “očevidac određenog broja zločina koje su počinili Milan i Sredoje Lukić”. Opširan iskaz o zločinima koje su, po njemu, počinili optuženi, svedok je dao na zatvorenoj sednici na suđenju Mitru Vasiljeviću 2001. godine, a transkript tog svedočenja je danas uveden u dokaze. Iz unakrsnog ispitivanja je, međutim, postalo jasno da svedok Lukiće povezuje sa ubistvom najmanje jedne i nestankom druge osobe.

Branilac Milana Lukića je u unakrsnom ispitivanju nastojao da dokaže da je svedok pogrešno identifikovao optuženog jer je rekao da je 1992. godine “imao mladež na desnom obrazu, rupicu na bradi i kratku kosu”. Da bi dokazao da je svedok pogrešio, branilac je pokazao fotografije Milana Lukića iz mlađih dana na kojima se, po advokatu, ne vide ni mladeži, ni rupica, ni kratka kosa. Branilac Sredoja Lukića je sugerisao da se “stvari nisu dogodile onako kako ih svedok opisuje” te da “svedok ima lošu memoriju”. Ni iz glavnog ni iz unakrsnog ispitivanja se, međutim, nije moglo zaključiti o kojim je događajima reč, budući da su oni opisani u transkriptu njegovog prethodnog svedočenja na sednici zatvorenoj za javnost.

Dijeljenje sadržaja