Svedokinja optužbe Mirsada Kahriman opisala prvi susret sa Milanom Lukićem u maju 1992. godine koji joj se predstavio i rekao da “ima 25 godina i da je došao da kolje Muslimane”. Tvrdi da ga je sledeći put videla nakon što je ubio Behiju Zukić i ukrao njen crveni Pasat koji je kasnije vozio prilikom izvršenja drugih zločina


“Ja sam Milan Lukić, imam 25 godina i došao sam da koljem Muslimane”. Tako se optuženi predstavio Mirsadi Kahriman, kada su se u maju 1992. godine sreli na višegradskom mostu. Nakon toga, svedokinja je Milana i Sredoja Lukića videla u još nekoliko prilika a dva puta je, tvrdi, prisustvovala ubistvima i drugim zločinima koje su počinili.

Mirsada Kahriman je u proleće 1992. godine živela u selu Dušće u okolini Višegrada i bila je prva komšinica Behije Zukić. Svedokinja tvrdi da su dvojica optuženih tri puta dolazili u kuću njene komšinice i da ju je Milan Lukić 18. maja 1992. ubio hicem iz automatske puške. Potom je prisvojio vozilo ubijene - Pasat crvene boje - koji je, navodi se u predraspravnom podnesku tužilaštva, “vozio prilikom izvršenja zločina za koje se tereti”. Sredoje Lukić je, tvrdi Mirsada Kahriman, odveo šest muškaraca i dečaka iz te kuće u nepoznatom pravcu. Dvojica optuženih se, inače, ne terete za ove zločine.

U kratkom glavnom ispitivanju, svedokinja je rekla da je u kuću Behije Zukić ušla preko terase i da je videla telo svoje komšinice na podu. Milan i Sredoje Lukić su, tvrdi, bili u vojnoj uniformi sa belim orlom prišivenim na rukavu. Milan Lukić je, opisala je, imao prst na obaraču i rekao joj da je “sledeća” dok je njegov rođak Sredoje “stajao sa strane, sa puškom na ramenu”. Branilac je sugerisao da je “nelogično” da joj Milan Lukić preti i da je pusti da preživi. Svedokinja je, međutim, rekla da “tu ništa nije nelogično” i poručila je braniocu da pita optuženog “zašto je nije ubio”.

Branilac Milana Lukića je nastojao da ukaže i da su mnoge priče o optuženom nastale u komšijskim razgovorima ali je svedokinja rekla da “ni pre ni posle rata nije pričala sa susedima ko je odgovoran”. Time se, rekla je, bave “nadležni organi a ne obični građani”.

Advokat Đura Čepić koji zastupa drugooptuženog Lukića je pokušao da ospori deo izjave u kojem ona tvrdi da je videla da je Sredoje Lukić “nabio na kolac” izvesnog Stanka, tehničara u laboratoriji višegradskog Doma zdravlja. Istraga koju je branilac sproveo je, kako je rekao, pokazala da je “laborant Stanko živ i nastanjen u Višegradu”.

Mada je u izjavi istražiteljima iz 2001. godine koja je uvedena u dokaze, dala detaljan iskaz o zločinima koje su, po njenim tvrdnjama, dvojica optuženih počinili 1992, Mirsada Kahriman ih danas nije prepoznala u sudnici. Odgovarajući na pitanje sudije Robinsona, svedokinja je rekla da je “prošlo 16 godina” od 14. juna 1992. godine kada je poslednji put videla dvojicu Lukića a to je, dodala je, “dug period”.

Dijeljenje sadržaja