Branioci generala Miletića i Gvera, bivših članova Glavnog štaba VRS, tvrde da tužilaštvo nije dokazalo njihovu odgovornost ni po jednoj od pet tačaka optužnice. U nastavku rasprave po pravilu 98bis odbrana Vinka Pandurevića takođe traži oslobađajuću presudu za bivšeg komandant Zvorničke brigade VRS


Operacija Krivaja 95 završena je već 9. jula 1995. godine, stanovništvo se sâmo povuklo iz Srebrenice sledećeg dana a događaji koji su usledili rezultat su izmene "originalnog plana" za koju Vinko Pandurević nije znao - tvrdi odbrana bivšeg komandanta Zvorničke brigade VRS tražeći njegovo oslobađanje od optužbe za udruživanje radi počinjenja genocida.

Branilac Piter Hejns/Peter Hayens tvrdi da Pandurević nije znao da je "originalni cilj" razdvajanja enklava Srebrenice i Žepe "proširen" i na ono što tužilac definiše kao deportaciju i uništenje muslimanskog stanovništva enklava. "Čak i da je iko od optuženih učestvovao u originalnom planu operacije, on se ne može smatrati odgovornim za njegovu drugu izmenjenu verziju", rekao je Hejns.

Argumente po praviui 98bis, kojim se predviđa mogućnost povlačenja onih optužbi za koje veće oceni da ih tužilastvo u svom dokaznom postupku nije dokazalo, danas su izneli i odbrane generala Radivoja Miletića i Milana Gvera Ni jedna od pet tačaka optužnice protiv dvojice bivših članova Glavnog štaba VRS, po mišljenju timova njihove odbrane nije potkrepljena zadovoljavajućim dokazima.

Odbrana general Miletića prihvata da je on u julu 1995. godine zastupao odsutnog načelnika glavnog štaba VRS generala Milovanovića, ali ne i da je preuzeo njegove nadležnosti i ovlašćenja kako tvrdi tužilac. Te tvrdnje, smatra odbrana, tužilac nije dokazao pa se Miletićeva krivica zasniva isključivo na činjenici da je pripadao Glavnom štabu VRS u vreme na koje se odnosi optužnica.

Odbrana smatra da nije dokazana tvrdnja iz optužnice da je Miletić bio autor famozne Direktive broj sedam, prema kojoj je žiteljima Srebrenice i Žepe "život trebalo učiniti nepodnošljivim" kako bi bili primorani da napuste enklave. To ne dokazuje ni njegov potpis na dokumentu, smatra odbrana ocenjujući da je najviše što se iz toga može zaključiti, to da je Miletić znao za opštu politiku prema enklavama ali ne i da je tu politiku odobravao i podržavao.

Da bi se deportacija kvalifikovala kao zločin protiv čovečnosti, složili su se timovi odbrane Miletića i Gvera, tužilac je morao da dokaže da je "taj zločin počinjen nad civilima, što on nije učinio". Dokazi, po njima, govore suprotno – da su ljudi koji su bežeći iz Žepe prelazili Drinu zapravo bili vojnici.

Pred sam kraj današnje rasprave, reč je dobio tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey, kako bi odgovorio na tvrdnje branilaca sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi.. Na početku svog odgovora, koji će biti nastavljen sledeće sedmice, ukazao je na potrebu da se ti zločini sagledaju u kontekstu "strateških ciljeva" bosanskih Srba koji su utvrđeni još 1992. godine, da bi u julu 1995. njhova realizacija dostigla kulminaciju.

Dijeljenje sadržaja