Svedok Lazarevićeve odbrane tvrdi da njegovi vojnici 27. aprila 1999. godine nisu počinili nijedan zločin u selu Korenica, a kaže da je tek 2001. godine dobio "neproverene informacije" da je "neko u nekim reonima ubio neke civile"


Jedna od akcija u kojima je učestvovao bataljon VJ kojim je komandovao pukovnik Vlatko Vuković je napad na kosovsko selo Korenica 27. aprila 1999. godine. Po izjavama nekoliko svedoka optužbe, tog dana je u Korenici i okolnim selima ubijeno više stotina albanskih civila, a ostali su opljačkani i proterani. Svedočeći u odbranu generala Lazarevića pukovnik Vuković, međutim, tvrdi da o zločinima ne zna ništa.

Iako je u ratnom dnevniku njegovog bataljona zabeleženo da je ta jedinica bila raspoređena od centra sela do raskrsnice na obližnjem putu, svedok tvrdi da se radi samo o "pravcu na kojem je jedinica raspoređena", a to, po njemu, ne mora da znači da je bila na tim tačkama. On i njegovi saborci su, kaže, bili samo u okolini sela, a "čišćenje" Korenice je obavila policija. Iako svedoci tvrde da su im srpski vojnici i policajci pred očima ubijali članove porodica, Vuković tvrdi da, osim što ništa nije video, nije ni čuo pucnjavu iz sela.

Tužilac je potom penzionisanog pukovnika upozorio da, osim izjava svedoka, postoje i drugi dokazi, poput forenzičkih izveštaja, koji govore da su tela ljudi iz Korenice pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici nadomak Beograda. Vuković je ostao pri tvrdnji da u vreme napada na Korenicu ništa nije znao, ali je priznao da je tek krajem 2001. godine dobio neke "neproverene informacije" o zločinima nad Albancima. Od nekog je, kaže, "čuo da je neko u nekim reonima ubio neke civile". No, tvrdi da je siguran da niko iz njegove jedinice nije počinio nijedan zločin, a o drugima ne može da govori.

Posle Vukovića, svedočenje u Lazarevićevu odbranu je počeo bivši komandant 211. oklopne brigade Mihajlo Gergar.

Dijeljenje sadržaja