Svedočeći u odbranu generala Vladimira Lazarevića, pukovnik Vlatko Vuković objasnio kako se vojska žrtvovala da bi kosovskim Albancima ispunila želju i "bezbedno ih sprovela" do granice sa Albanijom


Penzionisani pukovnik Vlatko Vuković ne spori da su albanski civili u vreme NATO intervencije 1999. godine bežali sa Kosova, ali negira da su to činili pod pritiskom srpskih snaga. Naprotiv, pritisak na njih su, kaže, vršili "teroristi i NATO", a vojska bi ih tek s vremena na vreme "bezbedno otpratila do granice." I to tek nakon što bi on i drugi oficiri istrošili sve argumente u ubeđivanju civila da ostanu u svojim kućama.

Vuković je u vreme rata na Kosovu bio komandant jednog bataljona u okviru 549. motorizovane brigade VJ, potčinjene generalu Vladimiru Lazareviću u čiju odbranu svedoči. Učestvovao je u više napada na albanska sela koja su, po optužnici, razrušena i ispražnjena, a deo meštana ubijen.

Jedna od takvih akcija je i napad na sela Korenica i Meja 27. i 28. aprila 1999. godine u kojima je, po optužbi, ubijeno više stotina civila dok su ostali proterani. Vuković kaže da je u ta dva dana viđao grupe civila koje odlaze iz sela, ali su oni, po njemu, bežali "ka vojsci a ne od vojske." A to, zaključio je, znači da su se plašili "terorista koji su pucali na vojsku". Pri takvoj tvrdnji je ostao i kada mu je tužilac pročitao delove iskaza nekoliko svedoka optužbe koji su detaljno opisali kako su srpski vojnici i policajci ušli u ova sela, naredili ženama i deci da napuste kuće, a muškarce zadržali i kasnije pobili.

Vuković je zatim opisao još nekoliko susreta sa grupama civila na Kosovu u proleće 1999. godine. Iz razgovora sa njima je, tvrdi, shvatio da beže isključivo "zbog straha od NATO i terorista". U nekim situacijama su on i njegovi vojnici pokušali da ih ubede da ne odu, ali je strah bio jači od njihovih argumenata.

U jednoj takvoj prilici, Vuković je, kako je opisao u izjavi istražiteljima odbrane, naišao na grupu civila kod sela Žub 30. marta 1999. godine. Pošto su propali svi njegovi napori da ih ubedi da se vrate u kućama, naredio je svom zameniku da im organizuje prevoz do granice. Na pitanje tužioca da li to znači da su njegovi vojnici "ispratili" kosovske izbeglice do granice, svedok je negodovao rekavši da izbeglice "nisu ispraćene nego bezbedno sprovedene". Objasnio je, naime, da je to bio "mukotrpan i opasan posao" koji je vojska nevoljno odradila, budući da su civile sprovodili kroz minska polja. Rezultat pritisaka NATO i OVK je, po Vukoviću, odlazak oko 12.000 albanskih civila u Albaniju od 28. marta do 2. aprila 1999. godine i to samo na pravcu koji vodi od Đakovice ka granici.

Dijeljenje sadržaja