Svedok odbrane generala Vladimira Lazarevića tvrdi da je vojno pravosuđe 1999. godine podiglo optužnice protiv 230 pripadnika VJ zbog zločina nad kosovskim Albancima, ali nije rekao koliko ih je suđeno i osuđeno


Vojni sudovi na Kosovu su optužili oko 190 vojnika i 40 starešina VJ pod zbog teških zločina protiv albanskih civila u proleće i leto 1999. godine, tvrdi tadašnji predsednik Vojnog suda pri komandi Prištinskog kopusa Radomir Mladenović. To, po odbrani, pobija tezu optužbe da je komandant korpusa Vladimir Lazarević - stvaranjem atmosfere nekažnjivosti - tolerisao i podstrekavao zločine nad Albancima. Optužba, ipak, smatra da o Lazarevićevoj spremnosti ili nespremnosti kažnjavanja, svedoči broj dovršenih a ne započetih predmeta.

Poput vojnih sudija i tužilaca koji su do sada svedočili u Lazarevićevu odbranu, Mladenović nije umeo da kaže koliko je od 230 optuženih pripadnika VJ i osuđeno. Zna samo da se vojno pravosuđe suočavalo "sa velikim poteškoćama" u istragama, budući da su albanski svedoci bili nedostupni u toku, a naročito nakon, NATO intervencije. Tako je najveći broj predmeta vremenom završio u rukama civilnih sudova, sa čim vojska, pa tako ni general Lazarević, nisu imali ništa - objašnjava svedok.

Od trenutka kada bi vojna policija slučajeve predala vojnom pravosuđu Lazarević i njemu potčinjeni oficiri, tvrdi odbrana, nisu imali ništa sa procesuiranjem ratnih zločina. Ne samo da nisu smeli da učestvuju u istrazi, nego, kako je objasnio Mladenović, čak ni da se raspituju za sudbinu optuženih i tok predmeta, jer bi to moglo biti protumačeno kao pritisak na pravosuđe.

Budući da su odbrane vojnih generala Lazarevića i Pavkovića u dosadašnjem toku suđenja ukazivale da je policija, a ne vojska, učestvovala u akcijama u kojima su stradali albanski civili, svedok je podsetio da vojni sudovi i vojni istražni organi po zakonu nisu mogli da procesuiraju policijske zločine. Za to bi, kaže, od samog početka rata bilo nadležno civilno pravosuđe.

Dijeljenje sadržaja