Iako je vojni vrh u Beogradu od kraja aprila 1999. godine primao izveštaje o nespremnosti policije da se po naređenju Slobodana Miloševića potčini vojsci, general Lazarević je krajem maja uredno izdavao naređenja MUP. Činio je to "zato što se nadao" da će se oni ipak pretpotčiniti, objašnjava načelnik za operativne poslove Prištinskog korpusa


Tužilac je u svom dokaznom postupku na suđenju "Kosovskoj šestorci" u dokaze uveo naređenje Slobodana Miloševića od 18. aprila 1999. godine kojim se nalaže da se policija pretpotčini vojsci. Nastojeći da amnestiraju svoje klijente od zločina policije nad kosovskim Albancima, branioci vojnih generala tvrde da do pretpočinjavanja u praksi nikada nije došlo. Isto tvrdi i svedok odbrane generala Vladimira Lazarevića – ratni načelnik za operativne poslove Prištinskog korpusa Radojko Stefanović. Kaže da su već krajem aprila u komandu počele da pristižu pritužbe oficira sa terena o nepristajanju lokalnih policijskih komandanata da se potčine vojsci.

Pošto je u dokaze uvedeno i Lazarevićevo naređenje od 28. maja 1999. godine u kojem izdaje zadatke policiji, predsedavajući sudija je pitao da li je to onda značilo da se komandant Prištinskog korpusa i posle jednomesečnog odbijanja MUP da se stavi pod komandu vojske i dalje nadao da će se to dogoditi? "Upravo tako, svi u vojsci smo se tome nadali, pa čak i ljudi u policiji su očekivali razrešenje te enigme", odgovorio je Stefanović.

Naređenja policiji nisu jedina koja su zapisana u mnogim vojnim dokumentima, a za koja vojni svedoci tvrde da nisu izvršavana - isti je slučaj i sa angažovanjem "naoružanog nešiptarskog stanovništva". Penzionisani potpukovnik Stefanović kaže da su delovi naređenja komande Prištinskog korpusa koji se odnose na angažovanje "naoružanog nešiptarskog stanovništva" samo mehanički prepisivani iz naređenja Treće armije, ali nisu sprovođena u praksi, te da su to zapravo bile jedinice civilne zaštite pod komandom saveznog Ministarstva odbrane, a ne vojske.

U raspravu se potom ponovo umešao sudija Bonomi/Bonomy koji je rekao da mu "zvuči sumanuto" da se snage ministarstva opisuju takvim imenom i upitao zašto bi komanda Treće armije zahtevala angažovanje tih jedinica ako je znala da to na terenu neće biti sprovedeno. "To morate da pitate tadašnjeg komandanta Treće armije", kratko je odgovorio svedok. U vreme NATO intervencije na tom mestu se nalazio general Nebojša Pavković, jedan od šestorice optuženih u ovom predmetu. Optužba, inače, tvrdi da se pod terminom "naoružano nešiptarsko stanovništvo" kriju naoružani lokalni srpski civili uključeni u vojne jedinice, koje su mnogi svedoci tužilaštva označili kao počinioce najtežih zločina na Kosovu 1999. godine.

Dijeljenje sadržaja