Home



DA LI JE HADŽIHASANOVIĆU NEDOSTAJALO SNAGE ILI VOLJE




Dok odbrana u žalbenoj raspravi tvrdi da Enver Hadžihasanović nije u jesen 1993. godine raspolagao "materijalnim mogućnostima sprečavanja i kažnjavanja" zločina mudžahedina, otpužba smatra da tadašnjem komandantu Trećeg korpusa "nije nedostajalo snage, ali mu je nedostajalo volje, što povlači komandnu odgovornost"

Enver Hadžihasanović za vrijeme petominutnog obraćanja Žalbenom vijećuEnver Hadžihasanović za vrijeme petominutnog obraćanja Žalbenom vijeću

Odbrana generala Envera Hadžihasanovića je u današnjem nastavku žalbene rasprave obrazlagala svoj zahtev za ukidanje prvostepene presude kojom je bivši komandant Trećeg korpusa Armije BiH proglašen krivim zbog propusta da spreči ili kazni ubistva Dragana Popovića i Mladena Havraneka u mudžahedinskom logoru u Orašcu i salonu nameštaja u Bugojnu, kao i okrutno postupanje sa zatočenicima u Muzičkoj skoli u Zenici. Zbog tih propusta Hadžihasanović je prvostepenom presudom, izrečenom u martu prošle godine, osuđen na pet godina zatvora.

Odbrana tvrdi da je Pretresno veće pogrešno zaključilo da Hadžihasanović, kao komandant Korpusa, nije preuzeo "nužne i razumne" mere da spreči ili kazni zločine svojih potčinjenih. Osporava, takođe, da su mudžahedini u oktobru 1993. godine, kada je izvršen zločin u Orašcu, bili pod "efektivnom kontrolom" Trećeg korpusa, tvrdeći da između odreda El Mudžahid i Hadžihasanovića "nije postojao odnos podređeni – nadređeni." Da bi komandant bio odgovoran za propust da spreči ili kazni, smatra odbrana, on mora da raspolaže "materijalnim mogućnostima sprečavanja i kažnjavanja", a efektivna kontrola se, po braniocima, "ne može uspostaviti upotrebom sile."

Tužilaštvo, međutim, to osporava i ističe da "pribegavanje sili protiv potčinjenih koji se pripremaju da izvrše zločin predstavlja razumnu meru sprečavanja, koja je u skladu sa odgovornošću komandanta." Ukazujući da je u oktobru 1993. godine u dva logora u zoni odgovornosti Trećeg korpusa bilo između 100 i 150 mudžahedina, tužilac smatra da je Hadžihasanović raspolagao "materijalnim mogućnostima" da ih obuzda i stavi pod kontrolu, budući da je pod njegovom komandom bilo oko 30.000 vojnika, uključujući i bataljon Vojne policije sa oko 450 ljudi. "Nije mu nedostajalo snage, nedostajala mu je volja, a to povlači komandnu odgovornost" – zaključio je tužilac.

Na kraju rasprave priliku da se obrate Žalbenom veću dobila su i dvojica žalilaca. Amir Kubura, koji je već odslužio kaznu od dve i po godine zatvora, je kratko rekao da "ima poverenja u sud", dok je Enver Hadžihasanović istakao da je kao profesionalni vojnik u ratu branio svoju zemlju, bez bilo kakvih nacionalnih ili verskih pristrasnosti. Svoje petominutno obraćanje sudijama Hadžihasanović je zaključio izjavom da "uprkos osudi i dalje veruje u rad ovog Tribunala, koji je dobar za Bosnu i Hercegovinu."

Zaključujući raspravu, predsedavajući Žalbenog veća je najavio da će presuda biti doneta "ubrzo."


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 346

KOMANDNA ODGOVORNOST: Hadžihasanović i Kubura između slobode i duple kazne
PRIKRIVANJE DOKAZA: Kako su nestale slike zločina u Srebrenici
BUNILO ILI POLUSAN: Deset dana u zatočeništvu mudžahedina
SLUČAJ LJUBOTEN: Završen dokazni postupak optužbe na prvom "makedonskom suđenju"