Odbrana generala Dragomira Miloševića tvrdi da je fotografisanje i obezbeđenje lica mesta “sveta dužnost policije”. Vekaz Turković, bivši kriminalistički inspektor sarajevskog Centra službe bezbednosti smatra da je spašavanje ljudskih života ipak prioritet. Optužba preko Turkovića ukazuje na sistematičnost i rasprostranjenost kampanje terora nad Sarajevom i Sarajlijama


General Dragomir Milošević se tereti da je kao komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa od avgusta 1994. do novembra 1995. godine sprovodio dugotrajnu kampanju granatiranja i snajperskih napada na civilno stanovništvo Sarajeva. Po optužbi, glavni cilj te kampanje je bilo širenje straha među Sarajlijama a posledica je bila smrt ili teško ranjavanje hiljada ljudi.

Da bi pokazao sistematičnost i rasprostranjenost napada na civile, tužilac je pozvao Vekaza Turkovića, kriminalističkog inspektora sarajevskog Centra službe bezbednosti. Njegovim svedočenjem tužilac je želeo da u dokaze uvede tablicu sa spiskom od 218 incidenata iz 1994. i 1995. godine, nakon kojih je policija izlazila na uviđaje.

Budući da je Turković radio tek nekoliko uviđaja sa tog spiska, odbrana generala Miloševića se usprotivila prihvatanju dokumenta. Veće je ipak uvrstilo tablice u dokaze ukazujući da će im dati ograničenu vrednost budući da svedok ne može da potvrdi istinitost i pouzdanost svih podataka koji su u njima sadržani. Spisak mesta na kojima je sarajevska policija intervenisala će, po rečima predsedavajućeg sudije Robinsona, služiti isključivo da pokaže postojanje velikog broja žrtava i incidenata.

Vekaz Turković je vršio uviđaje nakon eksplozija modifkovanih avio bombi u Hrasnici 1. jula 1995. i u Bjelašničkoj ulici 23. jula iste godine. Modifikovanu avio bombu nije nikada video, ali tvrdi da je čuo njeno lansiranje na Dobrinji a potom je po zvuku pratio njen let.

Branilac generala Miloševića je u unakrsnom inspitivanju ukazivao da na mestima incidenata nisu fotografisani leševi što je, po njegovom mišljenju, “sveta dužnost kriminalističkog inspektora”. Svedok je odgovorio da su građani koji bi se zatekli na mestu incidenata nastojali da pomognu žrtvama i gledali da ih što pre dopreme do bolnice, ne čekajući policiju da dođe na mesto incidenta i izvrši uviđaj. Prioritet, po svedoku, nije bio da se obezbedi lice mesta dok se ne snime fotografije, već da se spašavaju ljudski životi.

Nakon Turkovića svedočenje je počeo Martin Bel/Bell, nekadašnji ratni izveštač britanske televizije Bibisi/BBC koji je od aprila 1992. godine do kraja rata u više navrata boravio u Sarajevu.

Dijeljenje sadržaja