Na sarajevsku Livanjsku ulicu su 8. novembra 1994. godine u razmaku od tri sata pale tri granate. Šest osoba je povređeno a dve su preminule od povreda zadobijenih od gelera, među njima i Lejla Hodžić koja u to vreme nije imala više od 14 godina


Fikret Mujezinović je najpre čuo zvižduk a nekoliko sekundi kasnije i eksploziju granate. To je, međutim, bio tek prvi od tri projektila koji su u razmaku od tri sata, 8. novembra 1994. godine pali na Livanjsku ulicu u Sarajevu. Incident je naveden u optužnici protiv generala Dragomira Miloševića, optuženog za granatiranje Sarajeva i snajpersku kampanju protiv civilnog stanovništva.

U potresnom svedočenju, Mujezinović je opisao kako je "poleteo ka mestu na koje je pala granata". Drugi ljudi koji su se nalazili bliže mestu udara su već pomagali nekima od povređenih a njemu je, kako je rekao, "zapala Lejla". Lejla Hodžić je devojčica koja, po tvrdnjama svedoka, u to vreme nije imala više od 14 godina. Mujezinović ju je poznavao pošto je, nakon smrti njene majke i pogibije oca, svakodnveno dolazila po hranu u kuhinju Crvenog krsta u kojoj je on radio kao kuvar.

Kad je podigao devojčicu da bi je uneo u kola osetio je, kako je opisao, "nešto toplo kroz prste". "To je bio mozak devojčice. Bila je na mestu mrtva", rekao je Mujezinović i zaplakao. Pored Lejle Hodžić, u napadu na Livanjsku ulicu je poginula i Nevsija Deljanin kojoj su geleri, po rečima svedoka, "pokidali sve u telu".

Druge dve granate koje su pale između pola šest i šest sati istog dana, ubile su jednu a ranile drugu osobu. Mujezinović tvrdi da u Livanjskoj ulici, izuzev vojne kuhinje, nije bilo objekata koji su pripadali Armiji BiH. Vojni položaji su, po rečima svedoka, bili udaljeni najmanje dva kilometra od mesta koje je pogođeno granatom.

Mujezinović tvrdi da su granate došle iz pravca Orlovca, područja pod kontrolom vojske bosanskih Srba. Odbrana je međutim svedoku predočila izveštaj koji su pripadnici francuskog bataljona UNPROFOR sačinili nakon uviđaja u kojem se navodi da je granata "najverovatnije došla sa teritorije pod kontrolom Armije BiH". Tužilac je rekao da "u ovom trenutku" neće osporavati autentičnost tog izveštaja ali je ukazao da se on odnosi na granatiranja koja su usledila nakon 17 časova a ne i na prvu granatu koja je pala na Livanjsku ulicu.

Nakon Mujezinovića, počelo je svedočenje Azre Čišić koja je 18. juna 1995. godine ranjena u redu za vodu na pumpi u školi Simon Bolivar u naselju Dobrinja u Sarajevu. Ta pumpa je, po rečima svedokinje, važila za "najbezbedniju pumpu na Dobrinji" zato što se nalazila u svetlarniku, između zidova razrušene škole. U tom granatiranju, sedam osoba je poginulo a dvanaestoro je ranjeno. Azra Čišić je zadobila povrede na peti i na gornjem delu noge.

Dijeljenje sadržaja