Dr. Bakir Nakaš smatra da je Državna bolnica u Sarajevu ganatirana "sa namerom da se unište njeni vitalni delovi." Pošto je to prethodno bila vojna bolnica, napadači su znali šta se gde nalazi. Na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću svedočile i dve žrtve snajperskih napada iz novembra 1994. godine


U periodu koji pokriva optužnica protiv generala Dragomira Miloševića – od avgusta 1994. do novembra 1995. godine – u Državnoj bolnici u Sarajevu lečeno je 115 pacijenata ranjenih snajperskom vatrom. Od tog broja 74 su bili civili, a među njima je bilo i osmoro dece.

Tabelu sa ovim podacima tužilaštvo je uvelo u dokaze tokom svedočenja dr. Bakira Nakaša, direktora sarajevske Državne bolnice koja je u međuvremenu preimenovana u Opštu. Svedok je precizirao da ti podaci ne uključuju žrtve snajperskih incidenata koje su lečene u drugim bolnicama, ukazujući da je u godinama opsade Državna bolnica predstavljala otprilike 10 odsto medicinskih kapaciteta Sarajeva.

Kada je 13. maja 1992. prva tenkovska granata direktno pogodila bolnicu, osoblje je na južnoj strani zgrade istaklo veliku zastavu Crvenog krsta, nadajući se da će time odvratiti artiljerijsku paljbu. Zastava je, međutim, vrlo brzo i sama iskidana mecima i gelerima koji su pogađali bolnicu. Dr. Nakaš je uveren da je namera bila da se "unište vitalni delovi bolnice", koja je prethodno pripadala JNA tako da su napadači dobro znali gde se šta nalazi i gađali su tamo gde će naneti najviše štete. Posebno je na udaru bio osmi sprat gde se nalaze stubovi relevantni za stabilnost građevine, tako da je postojala opasnost da se uruše četiri gornja sprata, a sa njima i čitava zgrada.

Branilac generala Miloševića je u unakrsnom ispitivanju podsetio dr. Nakaša da je uoči i na samom početku rata u bolnici bila stacionirana jedinica specijalaca iz Niša, ukazujući da su oni mogli lako da unište bolnicu da im je to bio cilj. Svedok se, međutim, nije s tim složio. Po njemu, na početku rata je bilo planirano da linija razgraničenja ide ulicom Đure Đakovića tako da bi bolnica bila na teritoriji pod kontrolom JNA, odnosno kasnije vojske bosanskih Srba. Međutim, kada početkom maja nije uspela "Pofalička bitka" JNA za presecanje grada na dva dela, bolnica je ostala na teritoriji pod kontrolom branilaca Sarajeva i "specijalci" iz Niša, smatra dr. Nakaš, "nisu imali ni vremena ni mogućnosti da bilo šta učine", pa su se na brzinu evakuisali iz bolnice.

Pored dr. Nakaša, na suđenju generalu Miloševiću danas su svedočile i dve žrtve snajperskih napada: Sanela Dedović, koja je kao dvanaestogodišnja devojčica u novembru 1994. godine ranjena u nogu na jednoj raskrsnici na Sedreniku i Hafiza Karačić koju je snajperski hitac pogodio u tramvaju pred hotelom Holidej In/Holiday Inn. U istom incidentu 23. novembra 1994. je, pored Hafize Karačić, ranjeno još pet osoba, a jedna je ubijena.

U unakrsnom ispitivanju Sanele Dedović, odbrana generala Miloševića je ukazivala da su se između Špicaste stijene, odakle je po njenom opisu došao snajperski hitac, i raskrsnice na Sedreniku na kojoj je ranjena, nalazili položaji Armije BiH, sugerišući tako da je devojčica mogla da bude ranjena zalutalim metkom u razmeni vatre između dve sukobljene strane. Odbrana bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS će Hafizu Karačić unakrsno ispitivati sutra.

Dijeljenje sadržaja