Sledeće sedmice u Haškom tribunalu

Pred podnošenje "raporta" Savetu bezbednosti, glavni tužilac će u Beogradu, Prištini, Sarajevu i Zagrebu testirati spremnost država i entiteta da ispunjavaju obaveze prema tribunalu. Skraćena radna nedelja u haškim sudnicama: tokom tri dana vodiće se rasprave na samo dva suđenja – Slobodanu Miloševiću i Stanislavu Galiću


Glavni tužilac Karla/Carla del Ponte kreće u novu turneju po državama i entitetima u nadležnosti Haškog tribunala. U ponedeljak 21. oktobra Del Ponte će se u Beogradu sastati sa zvaničnicima savezne i republičke vlade, zatim će u utorak u Prištini i Sarajevu razgovarati sa političkim i vojnim predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu i u BiH, da bi turneju završila u sredu, u Zagrebu.

Glavna tema svih razgovora biće saradnja država i međunarodnih organizacija sa tribunalom i njegovim tužilaštvom, kako u hašenjima i predaji optuženih, tako i u pristupu haških istražitelja dokumentima, svedocima, žrtvama i osumnjičenima, od značaja za tekuća i buduća suđenja, kao i za istrage koje su i dalje u toku. Od ishoda ove misije zavisiće izveštaj o saradnji država bivše Jugoslavije, koji će krajem ovog meseca Savetu bezbednosti UN podneti tužilac Del Ponte i predsednik Haškog tribunala sudija Klod Žorda/Claude Jorda. Prema trenutnom stanju stvari, postoje veliki izgledi da Del Ponte i Žorda formalno obaveste Savet bezbednosti da SR Jugoslavija, a možda i Hrvatska, ne ispunjavaju svoje međunarodno-pravne obaveze prema tribunalu.

Zbog Dana UN, 24. oktobra, ovo će biti skraćena radna sedmica u tribunalu. U sudnicama će se raditi samo prva tri dana, a nastaviće se dva od ukupno šest suđenja.

Suđenje Slobodanu Miloševiću po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu nastaviće se u ponedeljak unakrsnim ispitivanjem zaštićenog svedoka C-1141. U petak, pre prekida, ovaj Srbin iz sela Hrvatska Dubica u opštini Kostajnica je svedočio o događajima iz oktobra 1991. kada su pripadnici takozvane Martićeve milicije priveli u lokalni Vatrogasni dom pedesetak starijih meštana tog i okolnih sela, pod izgovorom da ih vode na nekakav sastanak. Svedok je u toku noći uspeo da jednog od stražara, svog bivšeg đaka, nagovori da ga pusti kući da uzme topliju odeću, a onda je pobegao u šumu.

Pet i po godina kasnije, aprila 1997., svedok je prisustvovao ekshumaciji masovne grobnice u Baćinu, iz koje su izvađeni posmrtni ostaci 43 osobe koje su poslednji put viđene oktobra '91. u Vatrogasnom domu u Hrvatskoj Dubici. Sve žrtve su identifikovane: među njima su dva Srbina, a ostali su bili Hrvati. Svedok je, kako tvrdi, naknadno saznao da su sutradan ujutro, nakon što je on otišao iz Vatrogasnog doma, ostali zatočeni civili autobusom prebačeni na obalu reke u Baćinu i tu pogubljeni. Pucnjava i jauci su se, svedočio je, čuli na drugoj obali reke, u bosanskim selima udaljenim nekoliko stotina metara od gubilišta.

Na pitanje kako se on, kao Srbin, našao na spisku po kojem su Martićevi policajci privodili ljude, svedok je odgovorio da je razlog, najverovatnije, u tome što je odbio da bude predsednik lokalnog ogranka Srpske demokratske partije (SDS) i što je bio kritičan prema njenoj politici, što je - kako je rekao - "vođama bilo krivo."

Pored suđenja Slobodanu Miloševiću, u prva tri dana sledeće sedmice nastaviće se i dokazni postupak odbrane generala Stanislava Galića, bivšeg zapovednika Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, optuženog za granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile. Odbrana izvodi svedoke kojima nastoji da dokaže da su u Sarajevu međusobno ratovale dve armije, te da su civilne žrtve bile "kolateralna šteta" rata u gradskim uslovima.

Dijeljenje sadržaja