Sledeće sedmice u Haškom tribunalu

Treće svedočenje Stipe Mesića pred Haškim tribunalom. U centru pažnje: tajni sastanak Miloševića i Tuđmana u Karađorđevu, na kojem je ugovorena podela Bosne i Hercegovine. Nastavak rasprave o "Slučaju Vladimirov", povodom nove izjave "prijatelja suda" da Milošević nema šanse da bude oslobođen


Aktuelni predsednik Hrvatske Stipe Mesić svedočiće sledeće sedmice na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Mesić će se na klupi za svedoke pojaviti u utorak i njegovo bi svedočenje, kako je najavljeno, moglo da traje do četvrtka.

Biće to, inače, treće Mesićevo svedočenje pred Haškim tribunalom. U martu 1998. svedočio je na suđenju hrvatskom generalu Tihomiru Blaškiću, optuženom za zločine HVO u Srednjoj Bosni, a zatim i na procesu Slavku Dokmanoviću, bivšem predsedniku opštine Vukovar, koji je izvršio samoubistvo neposredno pred izricanje presude za masakr u Ovčari.

U obe prilike Mesić je, pored ostalog, svedočio o tajnom sastanku Slobodana Miloševića i bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, održanom 25. marta 1991. u Karađorđevu, na kojem su pravljeni planovi za podelu Bosne i Hercegovine. Sudeći po predraspravnom podnesku tužilaštva za hrvatsko-bosansku fazu dokaznog postupka protiv Miloševića, taj sastanak će biti jedna od centralnih tema i Mesićevog trećeg svedočenja u Hagu.

Tajni sastanak Miloševića i Tuđmana ugovorili su Mesić i tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović, koji se u optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu navodi kao jedan od učesnika u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu." Prema predraspravnom podnesku optužbe, Mesić će pored ostalog svedočiti o tome kako mu je Jović, u jednom od razgovora, rekao da tadašnje srpsko vođstvo želi dve trećine teritorije BiH, a da ih Srbi u Hrvatskoj "ne interesuju" i da što se Beograda tiče hrvatske vlasti mogu sa njima da rade "šta hoće", pa čak i da ih "nabiju na kolac, ako hoće."

Pre Mesića, u ponedeljak, nastaviće se svedočenje jednog od bivših političara Srba u Hrvatskoj, nekadašnjeg člana glavnog odbora Srpske demokratske stranke (SDS), čiji je identitet zaštićen šifrom C-037. Takođe u ponedeljak, raspravljaće se i o najnovijem "gafu" holandskog "prijatelja suda" Mihaila Vladimirova/Michail Wladimiroff, koji je u intervjuu jednom bugarskom časopisu izjavio da Milošević nema nikakve šanse da bude oslobođen. Veće, inače, još nije odlučilo da li će, i kako, kazniti Vladimirova zbog prvog "gafa" - intervjua u holandskim novinama u kojem je ocenio da je tužilaštvo već iznelo dovoljno dokaza da Milošević bude osuđen.

Optužba i odbrana u slučaju Milomira Stakića, optuženog za genocid u Prijedoru, će na poziv sudskog veća pokušati sledeće sedmice da se nagode tako što bi, eventualno, tužilac odustao od pojedinih tačaka optužnice a odbrana, za uzvrat, priznala neke od njenih kvalifikacija. Time bi se suzio krug spornih pitanja koje strane treba da dokazuju u nastavku suđenja.

Za četvrtak 3. oktobra zakazana je zanimljiva rasprava pred Žalbenim većem na kojoj će se razmatrati da li, i pod kojim uslovima, tribunal može da prisili novinare da svedoče na suđenjima za ratne zločine. Spor je pokrenuo američki novinar Džonatan Randal kojeg je Raspravno veće pod pretnjom kazne pozvalo da svedoči o intervjuu koji je 1992. napravio sa Radoslavom Brđaninom, optuženim za genocid u Bosanskoj Krajini. Njegovu žalbu podržalo je četrdesetak medijskih organizacija iz Evrope i Amerike, koje smatraju da se prisiljavanjem novinara na svedočenje mogu ugroziti reporteri koji izveštavaju iz ratnih područja.

Dijeljenje sadržaja