Sledeće nedelje u Haškom tribunalu

Slobodan Milošević na "produženom vikendu". Odbrana generala Galića ispravlja "pogrešnu sliku" o opsadi i granatiranju Sarajeva. Kraj dokaznog postupka na suđenju za zločine u Mostaru. Izricanje kazne Milanu Simiću, "pokajniku iz Bosanskog Šamca"


Sudije su Slobodanu Miloševiću omogućile "produženi vikend", kako bi se oporavio od napora prve dve sedmice dokaznog postupka po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Postupajući po preporuci kardiologa koji su optuženom koji pati od povišenog krvnog pritiska "prepisali" četiri dana odmora posle svake dve sedmice suđenja, sudsko veće je prošle sedmice raspravu prekinulo u četvrtak posle podne, a nastaviće je u utorak ujutro.

U utorak će Milošević nastaviti sa unakrsnim ispitivanjem poznatog beogradskog novinara Dejana Anastasijevića, koji je u prošli četvrtak svedočio o tome šta je, kao ratni izveštač raznih domaćih i stranih medija, video u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini između 1991. i 1995. godine. Tužioca i sudije su posebno zanimali intervjui koje je, u tom periodu, vodio sa trojicom učesnika u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" - Goranom Hadžićem, Željkom Ražnatovićem "Arkanom" i Vojislavom Šešeljem. Sva trojica su mu, svedočio je Anastasijević, govorili o "dobroj saradnji" njihovih "dobrovoljačkih jedinica" sa MUP Srbije i o pomoći u naoružanju, opremi, logistici i obuci koju im je obezbeđivao Jovica Stanišić, tadašnji šef Resora državne bezbednosti Srbije, koji se u optužnicama protiv Slobodana Miloševića takođe navodi kao jedan od učesnika u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu." Za svu trojicu paravojnih lidera je, po Anastasijeviću, zajedničko bilo i to što su se žalili da JNA ne ispoljava "dovoljno patriotizma u odbrani srpskog naroda" i da im ne pomaže dovoljno u njihovim ratnim naporima.

U četvrtak, tokom prvog dela unakrsnog ispitivanja Dejana Anastasijevića, Slobodan Milošević je delovao prilično nepripremljeno. Odugovlačio je sa pitanjima kao da čeka da mu njegovi saradnici, tokom "produženog vikenda", dostave informacije kojima će, u utorak, pokušati da ospori kredibilitet ovog svedoka optužbe.

Odbrana generala Stanislava Galića, bivšeg zapovednika Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, nastavlja sa izvođenjem dokaza kojima će - kako je najavila - ispraviti "pogrešnu sliku" koja je u svetu stvorena o zbivanjima u Sarajevu 1992-1995. Odbrana, naime, negira da je Sarajevo u tom periodu bilo pod opsadom, osporava da je grad bio namerno granatiran, kao i da su njegovi civili bili izloženi teroru snajperske kampanje. Ako se nešto od svega toga događalo onda je, prema prošlonedeljnim svedocima odbrane, za granate ili snajpersku paljbu odgovorna druga strana, odnosno Armija Bosne i Hercegovine.

Sledeće sedmice završava se dokazni postupak na suđenju Mladenu Naletiliću Tuti i Vinku Martinoviću Šteli, optuženima za progone Bošnjaka u Mostaru 1993. godine. U poslednjoj sedmici izvođenja dokaza, odbrana će nastojati da opovrgne neke od dokaza koje je, u finišu suđenja, prezentirala optužba. Završne reči optužbe i odbrane zakazane su za kraj novembra.

Na suđenju Radoslavu Brđaninu, bivšem predsedniku Kriznog štaba takozvane Autonomne regije Krajina (ARK), optužba će nastaviti sa izvođenjem dokaza o etničkom čišćenju nesrpskog stanovništva opštine Ključ. U dosadašnjem toku dokaznog postupka - dok je pored Brđanina na optuženičkoj klupi sedeo i general Momir Talić, čiji je slučaj u međuvremenu odvojen i privremeno zamrznut zbog teške bolesti - optužba je prezentirala dokaze o progonu i čišćenju Bošnjaka i Hrvata u opštinama Banja Luka i Sanski Most.

Za četvrtak 17. oktobra zakazano je izricanje presude Milanu Simiću, bivšem predsedniku Izvršnog odbora Bosanskog Šamca, optuženom za etničko čišćenje u tom gradu 1992. Simić je, nakon godinu dana suđenja, priznao krivicu za učešće u progonu na političkim, rasnim i verskim osnovama i izrazio žaljenje zbog dela koja je počinio, a optužba i odbrana su predložile sudijama da mu odmeri kaznu u rasponu od 3 do 5 godina zatvora.

Konačno, za sledeću sedmicu predviđena je i redovna konferencija o stanju u postupku protiv Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića, koji su zajedno sa Slobodanom Miloševićem optuženi za zločine protiv čovečnosti na Kosovu. Pretresno veće je još u julu odobrilo privremeno puštanje na slobodu Šainovića i Ojdanića, ali je njihov povratak u Beograd blokiran žalbom tužilaštva, o kojoj tek treba da se raspravlja pred petočlanim Žalbenim većem tribunala.

Dijeljenje sadržaja