Novo svedočenje o zlostavljanjima i ponižavanjima bošnjačkih zatočenika na suđenju šestorici bivših političkih i vojnih čelnika bosanskih Hrvata. Prema profesoru Rizvanbegoviću, vlasti Herceg Bosne su nastojale pre svega da uklone intelektualce i druge viđenije predstavnike bošnjačke zajednice u Hercegovini


Svi Bošnjaci iz Stoca odvedeni su 1993. godine u logore Dretelj, Gabela, Heliodrom, Ljubuško i na druga mesta, rekao je u svedočenju na suđenju na suđenju čelnicima Herceg Bosne, Fahrudin Rizvangbegović, profesor Mostarskog univerziteta koji je bio među prvim zatočenicima iz ovog hercegovačkog gradića u blizini Mostara.

Rizvanbegović je jedan od autora rezolucije kojom je "grupa bošnjačkih intelektualaca" u leto 1992. godine izrazila protest zbog "formiranja paradržavnih tvorevina kao što je bila Hrvatska zajednica Herceg Bosna". Nova vlast HVO nastojala je da ukloni pre svega Bošnjake intelektualce, tvrdi svedok, navodeći imena uglednih žitelja Stoca i drugih oprština na tom području koji su se našli u zatočeništvu.

Uhapšen je 1. jula 1993. godine i odveden u logor Dretelj, a odatle je u septembru prebačen u zatvor u Ljubuškom. Rizvanbegović je opisao kako su njegove žena i ćerka ostale u Stocu ali im je bilo zabranjeno da koriste njihovu porodičnu kuću. Na fotografijama koje su mu predočene svedok je identifikovao barake i tunele logora Dretelj u kojima je bio zatočeno oko "tri do tri i po hiljade ljudi", uglavnom muškaraca Bošnjaka ali i Hrvata koje su nove vlasti smatale nelojalnim.

Sabijeni u barakama, zatočenici nisu imali uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. "Mokrili smo u plastične boce koje smo noću prosipali kroz polupane prozore" opisao je svedok. Jednom dnevno dobijali su hranu i vodu tako da je u knjižici Crvenog krsta, koju je dobio kada su predstavnici te organizacije početkom septembra 1993. godine posetili Dretelj, upisano da je Rizvanbegović sa 87 spao na 64 kilograma.

Najgora su, rekao je svedok, bila svakodnevna ponižavanja kojima su bili izloženi. Opisao je kako su zatočenici po diktatu stražara morali da pevaju pesme kao što su "Ne volim te Alija zato što si Balija..." ili " Sarajevo ispod Trebevića, bićeš opet Ante Pavelića...". Nezadovoljan što "profesor ne zna da se kaže kruh a ne hljeb" jedan od stražara primorao je Rizvanbegovića da gleda u podnevno sunce toliko dugo da je privremeno oslepeo.

Ponižavanja su nastavljena i u Ljubuškom gde je prebačen 23. septembra kada je Dretelj zatvoren. Jedan od "razjarenih" stražara je Rizvanbegoviću "gurnuo pištolj" u usta i tako mu izbio dva i polomio još nekoliko zuba. Ispitivali su ga samo jednom, rekao je svedok, i opisao kako je tu priliku iskoristio da upravnika zatvora u Ljubuškom Ivicu Kraljević upita zbog čega je zatočen. "Zbog rušenja ustavnog poretka Herceg-Bosne", odgovorio je upravnik.

Rizvanbegović je oslobođen 10. decembra 1993. godine, pod uslovom da "se iseli u treću zemlju". Smatrajući da je mu je "kao intelektualcu mesto u Bosni", uspeo je da sebi obezbedi mesto u Sarajevu i ostao. Na kraju glavnog ispitivanja svedočio je i teškim razaranjima u Stocu. "Tamo nisu vođene nikakve borbe i bogato kulturno nasleđe Stoca uništeno je isključivo barbarskom rukom", zaključio je Rizvanbegović čije se svedočenje nastavlja unakrsnim ispitivanjem odbrane šestorice čelnika Herceg Bosne.

Dijeljenje sadržaja