Svedočenje američkog istoričara Roberta Donje o tome šta je prethodilo, uslovilo i dovelo do hrvatsko–muslimanskog sukoba u BiH i zločina opisanih u optužnici protiv šestorice čelnika Herceg-Bosne


Ekspertski izveštaj Roberta Donje/Donia je "koncizan istorijski pregled" koji bi sudijama trebalo da omogući "brzo i efikasno upoznavanje sa ključnim događajima" na prostoru bivše Jugoslavije do jeseni 1992. godine, odnosno izbijanja hrvatsko-muslimanskog sukoba u BiH.

Tako je tužilac Kenet Skot/Keneth Scott najavio svedočenje američkog istoričara i profesora na univerzitetu u Mičigenu/Michigen, koji ima dugogodišnje iskustvo veštaka u tribunalovim postupcima. O svojim ekspertizama Donja je do sada svedočio u ukupno osam predmeta, počevši od 1997. godine u predmetu Tihomira Blaškića, do 2004. kada je bio veštak na suđenju Momčilu Krajišniku.

Razvoj nacionalnih pokreta na prostorima bivše Jugoslavije krajem 19. veka je, prema Donji, u velikoj meri odredio odnose među etničkim grupama na prostoru današnje Bosne i Hercegovine. Oblikovanje nacija, utemeljeno pre svega na različitim verskim opredeljenjima, nalazilo je korene i u srednjovekovnim državama na tom prostoru. Dominantan rivalitet razvijao se između hrvatskih i srpskih nacionalista koji su težili da bosanske Muslimane predstave isključivo kao Hrvate ili Srbe islamske vere.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka, ove su težnje dobile novi zamah nastojanjem srpskih i hrvatskih nacionalista da BiH proglase za većinski srpsku, odnosno većinski hrvatsku, zajednicu. Donja je opisao kako su nacionalistički pokreti prerasli u nacionalne partije formiranjem stranaka bosanskih Muslimana (SDA), Hrvata (HDZ/BiH) i Srba (SDS), koje su početkom devedesetih mobilisale članstvo samo na osnovu nacionalne pripadnosti.

Mada su pobedom na prvim višestranačkim izborima u novembru 1990, tri nacionalne partije obezbedile zajedničko vladanje, HDZ i SDS su se ubrzo našli na istoj koncepciji – podeli BiH na kantone po nacionalnoj osnovi. Bio je to nastavak već opisanih težnji hrvatskih i srpskih nacionalista, ovog puta predvođenih Franjom Tuđmanom u Hrvatskoj i Dobricom Ćosićem i Slobodanom Miloševićem u Srbiji, rekao je Donija.

Po ugledu na srpske SAO (Srpska autonomna oblast), rekao je Donja, i Hrvati su počeli da osnivaju HAO. Koncept kantonalne podele lideri lokalnog HDZ pokušavaju u februaru 1992. da unesu i u formulaciju referendumskog pitanja o samostalnosti BiH, ali to nije prihvaćeno. Od hrvatskih vlasti se istovremeno traži da Hrvatima iz BiH omoguće upis u hrvatsko državljanstvo.

Bosanski Srbi bojkotovali su referendum u martu 1992., a samostalnost BiH koju su "izglasali bosanski Hrvati i Muslimani", nije podrazumevala kantonalnu podelu već zajednički život "ravnopravnih naroda" Muslimana, Hrvata i Srba u jedinstvenoj suverenoj državi, rekao je Donja.

U aprilu 1992. godine, je "uz blagoslov Franje Tuđmana" formirana Hrvatska zajednica Herceg-Bosna a njen lider i predsednik bosanskog HDZ Mate Boban se ubrzo sastao sa predsednikom SDS Radovanom Karadžićem.

Njihov sastanak u Gracu u maju 1992. godine održan je, tvrdi veštak tužilaštva, "bez učešća a i bez znanja predstavnika SDA" odnosno muslimanske zajednice u BiH. Cilj je bio "dogovor o podeli BiH i poništavanje rezultata referenduma" o samostalnosti. Boban i Karadžić su to nazvali "mirovnim sporazumom", rekao je Donja, ali je usledio "brz i ljutit" odgovor Evropske zajednice da se ne može prihvatiti nikakav sporazum koji nisu postigli predstavnici sva tri naroda.

Svedočenje Roberta Donje nastavlja se unakrsnim ispitivanjem od strane branilaca Jadranka Prlića i Valentina Ćorića kojima su odbrane Brune Stojića, Slobodana Praljka Milivoja Petkovića i Berislava Pušića ustupile vreme koje im je dodeljeno za ispitivanje svedoka.

Dijeljenje sadržaja