Šestog dana svog svedočenja Momčilo Krajišnik tvrdio da ratni pokliči poslanika SDS i Karadžićeva objava vanrednog stanja unutar stranke nisu značili da se bosanski Srbi spremaju za rat, već su to bili "marketinški" govori i potezi


Momčilo Krajišnik je u današnjem nastavku svedočenja u svoju odbranu potvrdio da je Radovan Karadžić 18. oktobra 1991. godine na Klubu poslanika objavio vanredno stanje unutar SDS. No, taj potez svedok-optuženi je nazvao "marketinškim", odnosno iznuđenim radikalnim pozivima nekih poslanika na otpočinjanje rata u BiH. Jedini rezultat Karadžićeve objave vanrednog stanja bilo je, tvrdi, "uvođenje dežurstava" u nekim opštinskim odborima. Na taj način, Krajišnik je nastojao da potkrepi tezu da se SDS nije spremao za rat, što odbrana dokazuje od početka izvođenja dokaza.

Svedočenje Momčila Krajišnika nastavilo se i danas citiranjem govora poslanika i visokih zvaničnika SDS na sednicama Skupštine srpskog naroda BiH i drugih organa bosanskih Srba, koje Krajišnik komentariše i tumači. Branioci uglavnom prezentuju stavove kompromitujuće po vrh SDS kako bi optuženi odgovorio na navode tužilaca i preduhitrio njihova pitanja, tako da glavno ponekad liči na unakrsno ispitivanje.

Recimo, branioci su danas Krajišnikovu tvrdnju da se Srbi nisu pripremali za rat i da ga SDS nikako nije želeo, "proveravali" citiranjem govora više poslanika koji su u oktobru 1991. godine tvrdili da je srpska strana spremna za rat, da treba da preuzme inicijativu i bori se za "veću Srbiju". Te reči je takođe nazvao "marketinškim" i dodao da "spremni za rat" nije isto što i "hoćemo rat".

Za razliku od svedoka odbrane koji su tvrdili da dokument pod nazivom "Varijante A i B" nikada pre dolaska u Hag nisu videli, Krajišnik kaže da "ne zna" da li se ikada susreo s tim dokumentom, ali ga smatra nerelevantnim jer se o njemu nikada na važnim sastancima SDS nije raspravljalo.

Nije želeo da porekne ali ni da potvrdi navode optužbe da je taj dokument, sa uputstvima lokalnim organima za preuzimanje vlasti u opštinama na zamišljenom srpskom delu BiH, podeljen 21. decembra 1991. na Skupštini bosanskih Srba. "U mojoj memoriji ne postoji da je bio deljen, a ako i jeste, ja to nisam primetio", kaže danas tadašnji predsednik Skupštine.

Krajišnik je čak sproveo malu istragu nastojeći da otkrije poreklo tog dokumenta. Po dolasku u Sheveningen/Scheveningen 2000. godine, zamolio je, kaže, svog advokata da stupi u pismeni kontakt sa Radovanom Karadžićem i pita ga da li o tome nešto zna. Karadžić je navodno odgovorio da su taj papir sastavili "neki stari oficiri, zabrinuti zbog genocida nad Srbima tokom Drugog svetskog rata". Sličnu tvrdnju izneo je nedavno i pretposlednji svedok odbrane Milovan Bjelica.

Dijeljenje sadržaja