Optuženi Momčilo Krajišnik osmog dana svedočenja u svoju odbranu objasnio da su Kutiljerov plan bosanski Srbi videli kao "šansu koju im Evropa daje" da dođu do "jedne zajedničke ili saveza srpskih država"


Ključne izmene Kutiljerovog plana u korist srpske strane trebalo je da budu: ustanovljenje koridora u Posavini koji bi spajao Krajinu i Semberiju, izlaz srpskog entiteta na more i podela, odnosno transformacija Sarajeva. To je bila želja Momčila Krajišnika neposredno pred potpisivanje sporazumna tri strane 18. marta 1992. godine, rekao je on danas u nastavku svedočenja u svoju korist.

Na taj način, Krajišnik je naveo tri od "šest strateških ciljeva" (preostali su – državno razgraničenje sa druga dva naroda u BiH, uspostavljanje granice na Uni i Neretvi i brisanje granice na Drini), iz dokumenta koji je u optužnici naveden kao jedan od ključnih dokaza da je srpska strana planirala rat i počela sa pripremama skoro godinu dana pre nego što je sukob u proleće 1992. godine počeo. Svedok-optuženi je potvrdio da to tada jesu bili ciljevi srpske strane, ali je objasnio da su do njih želeli da dođu "realno".

To "realno" je, po Krajišniku, značilo prihvatanje Kutiljerovog plana kao "šanse koju je Evropa dala srpskoj strani " i koja će joj omogućiti da dođe do svog cilja. Krajišnik je to rekao komentarišući reči Radovana Karadžića koji je na Osmoj sednici Skupštine bosanskih Srba u februaru 1992. saopštio da je cilj bosanskih Srba "jedna zajednička ili savez srpskih država".

Krajišnik je danas rekao da sastanak Radovana Karadžića i predsednika Hrvatske zajednice Herceg-Bosna Mate Bobana u Gracu u maju 1992. nije bio jedini tajni susret te dvojice nacionalnih vođa. Sastali su se tajno i u februaru 1992. negde nadomak Mostara gde su se dogovorili da izvrše "blagi pritisak" na muslimanski stranu i "približe je kompromisu" sadržanom u Kutiljerovom modelu podele BiH.

I u nastavku svedočenja Krajišnik je ratoborne govore poslanika SDS na skupštinskim zasedanjima nastojao da opravda "naelektrisanom atmosferom", neodgovornošću i neznanjem poslanika, te njihovim nastojanjima da "steknu popularnost." Tako je, recimo, reči Gorana Zekića kako je zadatak bosanskih Srba da, pošto je već SFRJ razorena, "svim i svačim razore BiH", objasnio njegovom "prekom naravi" i sklonošću da se epskim govorima dopadne svojim skupštinskim kolegama. Zekić je, kaže Krajišnik, "pomešao kruške i jabuke".

Svedočenje optuženog Momčila Krajišnika sutra se nastavlja.

Dijeljenje sadržaja