Svedok-optuženi Momčilo Krajišnik danas je govorio o viziji SDS za budućnosti BiH. SDS se navodno nadao nezavisnoj BiH po valonsko-flamanskom modelu, a u isto vreme svoj entitet proglašavao delom Jugoslavije


Vrh SDS se nije protivio težnjiama SDA i HDZ da BiH postane nezavisna država, rekao je Momčilo Krajišnik sedmog dana svedočenja u svoju odbranu. Objasnio je da je razlika bila samo u tome što SDS nije želeo unitarnu, već državu podeljenu na entitete, kako je to bilo predviđeno Kutiljerovim planom koji su tri strane potpisale 18. marta 1992. godine.

On je, međutim, priznao da je na Skupštini bosanskih Srba u februaru 1992. godine, mesec dana pre potpisivanja Kutiljerovog plana, raspravljano o Ustavu Srpske republike BiH koji je taj entitet tretirao kao deo Jugoslavije.

Tu nelogičnost Krajišnik je pojasnio tvrdnjom da je Ustav Srpske republike BiH usvojen tek 27. marta 1992., dakle nakon što je Kutiljerov propao. To što je Ustav koji negira Kutiljerov plan postojao, ali nije usvojen, Krajišnik je nazvao "pruženom rukom drugoj strani".

Krajišnik je priznao da je Srpska demokratska stranka bila za razgraničenje tri nacionalne zajednice, ali po belgijskom i holandskom modelu. Čuo je tada, kaže, da u Belgiji dva naroda žive "jedan pored drugog", da postoje, ne samo entiteti, nego i flamanski i valonski kvartovi unutar jednog grada, što je SDS bio argument za podelu Sarajeva.

Priznao je, istina, da je od drugih samo načuo ponešto o belgijskom uređenju, da nije znao da li je priča o odvojenom životu dva naroda tačna, niti se trudio da to proveri, ali je smatrao da je "takav model prihvatljiv za BiH". Takođe, Radovan Karadžić mu je rekao da u Holandiji katolička i protestantska deca "od početka školovanja idu u odvojene razrede i škole", pa su priželjkivali da takvo rešenje, za koje takođe nisu bili sigurni da li zaista postoji, primene i u BiH.

Svedočenje Momčila Krajišnika sutra se nastavlja.

Dijeljenje sadržaja