U odgovoru na "hipotetičko pitanje o evakuaciji neke bolnice", penzionisani general HV i bivši obaveštajac JNA Imra Agotić odgovorio da bi oficir za bezbednost (u konkretnom slučaju Šljivančanin) morao je da izvesti nadređenog komandanta (u konkretnom slučaju Mrkšić) o načinu sprovođenja dobijenog naređenja o evakuaciji.


JNA je bila upoznata sa svim događajima na terenu, uključujući i zločine koje su “srpski dobrovoljci počinili nad hrvatskim civilima”, tvrdi penzionisani general Hrvatske vojske Imra Agotić pozivajući se na lanac komandovanja i dokumente jugoslovenske vojske..

Prema generalu Agotiću, iza kojeg je dvadesetogodišnja karijera u vojnim službama bezbednosti, JNA je imala jedinstveni komandni lanac. Međutim, u službama bezbednosti je, rekao je svedok, postojala dvostruka linija komandovanja: bezbednosna i redovna. Oficiri za bezbednost su, s jedne strane, podnosili izveštaje komandantima jedinica kojima su bili pripojeni, a s druge strane nadređenim starešinama u službi bezbednosti. Svi ti izveštaji su, po "bezbednosnoj liniji", išli do generala Aleksandra Vasiljevića, kao tadašnjeg načelnika vojne službe bezbednosti.

U odgovoru na tužiočevo "hipotetičko pitanje u slučaju evakuacije neke bolnice", svedok je odgovorio da bi oficir za bezbednost morao da izvesti nadređenog komandanta o načinu sprovođenja dobijenog naređenja. Na taj način tužilac je ukazao na vezu između pukovnika Mileta Mrkšića, komandanta operativne grupe Jug i njegovog oficira za bezbednost, Veselina Šljivančanina, koji se tereti da je 20. novembra 1991. godine rukovodio evakuacijom vukovarske bolnice.

S obzirom da general Agotić svedoči po pravilu 92 bis, tužilac je samo pročitao sažetak njegovog prethodnog svedočenja sa suđenju Slobodanu Miloševiću a potom je u spise uveo brojne dokumente – između ostalih i naredbu od 12. oktobra 1991., koju je načelnik generalštaba JNA Blagoje Adžić uputio jedinicama na terenu.

Ovom naredbom, koja je objavljena samo četiri dana pošto su počeli pregovori o povlačenju JNA sa teritorije Hrvatske, vojsci se zabranjuje povlačenje a sve oružane formacije stavljaju se pod jedinstvenu komandu JNA uključujući i jedinice Teritorijalne odbrane i dobrovoljce.

Pregovore sa JNA i generalom Andrijom Rašetom vodio je upravo general Agotić. On je rekao da je od 8. oktobra 1991. kada su pregovori počeli, svakodnevno zahtevao prekid granatiranja bolnice. Međutim, mandat za pregovore generala Rašete zavisio je od uputstava koja je dobijao od generala Živote Panića, komandanta I vojne oblasti u čijoj se zoni odgovornosti nalazila vukovarska bolnica. Pozivajući se na razgovore sa Rašetom, svedok je rekao da je general Panić posmatrao bolnicu sa osmatračnice i “vodio operacije”, a da je otvaranje vatre na nju pravdao tvrdnjama da se iz bolnice granatiraju položaji jugoslovenske vojske .

Sporazum o evakuaciji ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice zaključen je 18. novembra 1991. godine, ali ga JNA – svedočio je Agotić - nije poštovala, pošto pojedini pacijenti, prema njegovim rečima, "nisu stigli na odredište”. Kada je pokušao da sazna šta se sa njima dogodilo, general Rašeta mu je rekao da "ne zna gde su.". Prema Agotiću, JNA nikada nije dala objašnjenje šta se desilo sa nestalim pacijentima.

Po optužnici, Mrkšić, Šljivančanin i Radić su odgovorni za ubistvo više od 250 ljudi koji su 20. novembra odvedeni iz vukovarske bolnice na poljoprivredno dobro Ovčara i tamo ubijeni i zakopani u masovnu grobnicu.

Dijeljenje sadržaja