Pozivajući se na princip međunarodnog krivičnog prava da se komandant ne može smatrati odgovornim za zločine osoba koje nisu bile pod njegovom komandom u vreme kada su ti zločini počinjeni, Pretresno veće je zaključilo da Sefer Halilović nije kriv po jedinoj tački optužnice koja ga je po načelu komandne odgovornosti teretila za kršenja zakona i običaja ratovanja jer nije sprečio ili kaznio zločine pripadnika Armije BiH koji su mu bili potčinjeni.


Zaključujući da tužilaštvo nije uspelo da izvan razumne sumnje dokaže da je Sefer Halilović bio de jure ili de facto komandant operacije "Neretva '93" i da je imao efektivnu kontrolu nad jedinicama Armije BiH koje su u septembru 1993. godine počinile zločine nad hrvatskim civilima u selima Grabovica i Uzdol, Pretresno veće ga je danas oslobodilo od optužbe za ubistva kao kršenje zakona ili običaja ratovanja i naložilo njegovo momentalno puštanje na slobodu.

U presudi čiji je sažetak jutros pročitao predsedavajući sudija Liu Daćun/Daqun se najpre konstatuje da je izvan razumne sumnje dokazano da su u selima Grabovica i Uzdol zaista počinjeni ratni zločini i brutalno ubijeni civili koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima, odnosno sukobima između jedinica Armije BiH i snaga HVO. Veće je prihvatilo dokaze tužilaštva da je u Grabovici ubijeno 13 a u Uzdolu 25 civila koji nisu aktivno učestvovali u borbama, odbacujući teze odbrane da su te žrtve stradale u granatiranjima HVO ili u žestokoj unakrsnoj vatri između sukobljenih strana.

Međutim, kako je u sažetku presude ukazao sudija Daćun, zadatak veća nije samo da utvrdi da li su zločini opisani u optužnici zaista počinjeni, već i da oceni da li optuženi snosi individualnu krivičnu odgovornost za te zločine.

Analizirajući izvedene dokaze, veće je zaključilo da tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo da je Sefer Halilović bio komandant operacije "Neretva." I prema naređenju Rasima Delića i prema ulozi koju je optuženi septembra 1993. imao na tom području, veće je zaključilo da je Halilović bio vođa inspekcijskog tima čija funkcija nije bila komandovanje već "koordinacija i nadzor" borbenih dejstava i čija su ovlašćenja bila ograničena na "sprovođenje uputstava Rasima Delića."

Za napad na Grabovicu, zaključilo je veće, borbeno naređenje je izdao Zulfikar Ališpago, pod čijom je komandom bila jedinica IX Motorizovane brigade čiji su pripadnici izvršili zločin u tom selu. Veće je kao "nedovoljne" ocenilo dokaze tužilaštva da je Ališpago bio potčinjen Haliloviću.

Zločin u Uzdolu su, prema zaključku veća, počinile snage pod komandom Envera Buze, komandanta Samostalnog prozorskog bataljona. Kao i u slučaju Ališpage, veće je zaključilo da nema dovoljno dokaza da je Buza bio potčinjen Haliloviću.

Veće je, takođe, zaključilo da nisu predočeni dokazi da je Halilović bio "stvarno u mogućnosti da kazni" počinioce zločina u Grabovici i Uzdolu.

Pozivajući se na princip međunarodnog krivičnog prava da se komandant ne može smatrati odgovornim za zločine osoba koje nisu bile pod njegovom komandom u vreme kada su ti zločini počinjeni, veće je zaključilo da Sefer Halilović nije kriv po jedinoj tački optužnice koja ga je po načelu komandne odgovornosti teretila za kršenja zakona i običaja ratovanja jer nije sprečio ili kaznio zločine pripadnika Armije BiH koji su mu bili potčinjeni.

Sefer Halilović će, kako saznajemo, već danas u 17 časova sa amsterdamskog aerodroma poleteti za Sarajevo.

Dijeljenje sadržaja