Sudije su danas u nekoliko navrata upozorile Miloševića i njegovog svedoka, Vojislava Šešelja, da uopšteni komentari i puke tvrdnje, bez ikakvih dokaza, činjenica ili izvora na kojima se takvo svedočenje zasniva, ne doprinose mnogo odbrani optuženog.


Tačku po tačku i paragraf po paragraf, Vojislav Šešelj je danas osporio sve navode kosovske optužnice protiv Slobodana Miloševića. Tvrdnje tužilaštva o masovnom proterivanju kosovskih Albanaca, ubistvima, razaranjima, pljački, klimi terora koju su stvarale srpske snage bezbednosti... po Šešelju su “neverovatne” ili “čista izmišljotina.”

Veliko je pitanje, međutim, koliko je time Šešelj pomogao optuženom, u čiju odbranu svedoči. Po oceni sudija, vrlo malo ili ni malo. Jer, kako su u nekoliko navrata danas primetili sudije Robinson i Bonomi/Bonomy, sve što Šešelj govori su tek uopšteni komentari i puke tvrdnje, bez ikakvih dokaza, činjenica ili izvora na kojima se takvo svedočenje zasniva. A to, kako su ukazale sudije, ni najmanje ne pomaže optuženom da odgovori na konkretne navode optužnice.

Na sličan način sudije su ocenile i Šešeljevo svedočenje o Račku, zasnovano – kako je ukazao - na “informacijama koje je dobijao kao tadašnji potpredsednik vlade Srbije.” Sudije su, međutim, primetili da im svedokovo mišljenje o tome šta se u Račku dogodilo – bez navođenja izvora i činjenica na kojima se to mišljenje zasniva – “nisu ni od kakve koristi”, čak ni kao dokaz iz druge ruke. Pokušaj Miloševića da revalorizuje to svedočenje ukazivanjem da kao potpredsednik vlade Šešelj “nije mogao da dobija pogrešne informacije” sudija Bonomi je ocenio “besmislenim”, dok je pitanje optuženog da li je Račak “iskorišćen da bi se Srbiji pripisao zločin” isti sudija karakterisao kao “besmisleno sugestivno pitanje.”

Sudeći po reakcijama sudija, Milošević se nije mnogo okoristio ni Šešeljevim svedočenjem o posmrtnim ostacima kosovskih Albanaca koji su poslednjih godina pronađeni u masovnih grobnicama u Batajnici i na drugim lokacijama u Srbiji. Šešelj je podržao poznatu Miloševićevu teoriju zavere, prema kojoj su leševe sa Kosova u Srbiju prebacile nove srpske vlasti – u dosluhu sa NATO i haškim tužilaštvom – kako bi se stvorila klima za njegov transfer u Hag. Dodao je i par pikantnih detalja, zapravo imena, koji su po njemu bili u to umešani, na čelu sa Jovicom Stanišićem i Momčilom Perišićem koje je, kako je tvrdio, “CIA vrbovala i angažovala u operaciji obaranja Slobodana Miloševića.” Njima je pridodao i nekoliko neimenovanih policijskih generala koji su se “eksponirali u mafijaškom puču oktobra 2000.” na strani “izdajničkog prozapadnog režima” koji su – kako je rekao – “ako je bilo prevoženja leševa, bili za to neposredno odgovorni.” Leševe su, po njemu, “prevozili oni koji su želili da oni u izvesnom trenutku budu pronađeni, kako bi to iskoristili kao opravdanje za isporučivanje Miloševića Haškom tribunalu.” Šešelj, naravno, propustio da ukaže – što su pre njega učinili još neki svedoci Miloševićeve odbrane – da NATO nije ni jednom bombardovao batajnički centar Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), na čijem je poligonu otkrivena najveća masovna grobnica. Šešelj nije izričito rekao, ali se podrazumevalo, da buduća lokacija masovne grobnice nije “pošteđena” slučajno i bez razloga.

Ukazujući da je to “veoma važan deo predmeta”, sudije su pokušale da od Šešelja dobiju informacije, činjenice i izvore na osnovu kojih to tvrdi, ali bez mnogo uspeha. Svedok je, naime, nastavljao da ponavlja iste tvrdnje, navodeći sudiju Robinsona da primeti kako se radi o “čistim nagađanjima” i upozori Šešelja da njegova lična mišljenja “neće postati dokaz samo zato što ih on karakteriše kao dokaz.”

Pošto mu je predsedavajući sudija ukazao da bi mogao prekinuti njegovo svedočenje ukoliko nastavi da ne ustaje prilikom ulaska i izlaska sudija, Šešelj je danas obećao da će ubuduće poštovati protokol koji vlada u sudnicama Tribunala.

Dijeljenje sadržaja