Na početku svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, Vojisalv Šešelj izložio svoj koncept Velike Srbije i objasnio da je prelomni momenat u eskalaciji kosovske krize 1998. godine bilo Holbrukovo skidanje cipela na ulazu u kuću u kojoj se sastao sa predstavnicima OVK.


Između oktobra 1998. i juna 1999. godine nije bilo nikakvog udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem etničkog čišćenja Kosova, jer da je tako šta postojalo Vojislav Šešelj bi, kao tadašnji potpredsednik vlade Srbije, “svakako za to znao.” Naprotiv, tvrdio je Šešelj na početku svedočenja u odbranu Slobodana Miloševića, srpske vlasti su u to vreme “na sve načine pokušavale da nađu mirno rešenja problema Kosova i Metohije i izbegnu agresiju NATO.”

Njegov današnji iskaz je, gotovo u celosti, bio posvećen tim pokušajima koji su, po Šešelju, propali pre svega zbog politike i planova zapadnih sila, a u prvom redu Amerike, čiji je cilj prema lideru srpskih radikala bio da izazivanjem sukoba stvore izgovor za upućivanje svojih oružanih snaga na Kosovo. Prelomni momenat je, prema Šešelju, bio kada je Ričard Holbruk/Richard Holbrooke skinuo cipele na ulasku u kuću u kojoj se 1998. sastao sa predstavnicima OVK. Na pitanje sudije Robinsona “kakav je značaj skidanja cipela”, Šešelj je odgovorio da je Holbruk na taj način “podilazio” svojim domaćinima i “sugerisao intimnost” Amerikanaca i OVK.

U uvodnom delu svedočenja, u okviru predstavljanja, Šešelj je ukratko izložio i svoj koncept Velike Srbije o kojem će narednih dana, kako u direktnom tako i unakrsnom ispitivanju, biti sigurno više govora. Taj koncept, objasnio je danas Šešelj, “podrazumeva jedinstvenu srpsku državu u koju će biti uključene sve srpske zemlje i većina srpskog naroda” i u kojoj će se gajiti “bratstvo-jedinstvo Srba-pravoslavaca, Srba-katolika, Srba-muslimana, Srba-protestanata i Srba-ateista.” Srpska radikalna stranka je, prema njenom osnivaču i predsedniku, jedina politička partija u Srbiji koja se zalagale i još se zalaže za koncept Velike Srbije, dok se Miloševićeva SPS uvek zalagala za očuvanje Jugoslavije.

Ovaj koncept Šešelj je pre nekoliko meseci pokušao da izloži i na jednoj od konferencija o stanju u svom postupku, ali ga je tada prekinuo sudija Ađijus/Agius upozoravajući ga da “ne trči pred rudu” i da “ne govori stvari koje bi se mogle koristiti protiv njega.” Sudija Robinson je danas slično upozorenje uputio svedoku tek posle prve pauze, nakon što je Šešelj izložio koncept koji je, kako je rekao, “smisao postojanja Srpske radikalne stranke.”

Prilikom predstavljanja, Šešelj je opširno govorio o svojoj naučnoj i političkoj karijeri, isključenju iz Saveza komunista, suđenju i zatvoru, kao i o “mafijaškom puču od 5. oktobra 2000. kada ga je nova pro-zapadna izdajnička vlast oterala sa Pravnog fakulteta u Beogradu, čiji je redovni profesor bio od 1999. godine.”

Osim “izdajničke vlasti” u Srbiji, Šešelj je u današnjem svedočenju osudio i crnogorskog premijera Mila Đukanovića zbog izručenja “sopstvenog državljanina” Momčila Mandića Bosni i Hercegovini, koja je za njim raspisala međunarodnu poternicu zbog navodnog privrednog kriminala. Nakon što je Šešelj rekao da je “nečuveno da neka zemlja izruči svog državljanina”, sudija Bonomi/Bonomy je primetio kako je to “uobičajena praksa u zemljama anglo-saksonskog pravnog sistema.” Pošto je bivši profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na to ispoljio nevericu, predsedavajući sudija Robinson mu je obećao da će mu, “za lično obrazovanje, poslati popis predmeta” sa takvim, po Šešelju “nečuvenim”, slučajevima.

Svedočenje Vojislava Šešelja će, po svemu sudeći, trajati najmanje dve sedmice.

Dijeljenje sadržaja